SVINJARSTVO

Постоје многе греске у исхрани товних свиња. Ипак најцесца греска и са највецим последицама је она, где се свиње у Србији и данас, као и пре стотинак година, хране крајње нерационално, неизбалансираним оброцима, најцесце само са кукурузом, уз евентуални мали додатак мекиња.

У Србији под појмом "тов свиња" подразумева се да се прасад од 20 до 25 кг у сто крацем временском року и са сто мање хране доведу до тезине од 95 до 100 кг.

Правилна исхрана приплодних нерастова је од особито велике важности. Док једни приплодне нерастове сувише слабо хране, тако да они много смршају, и већ после годину дана, постају неупотребљиви за приплод, дотле их други сувише обилно хране, већином хра- нивима која потстичу на гојење (кукурузом), не пуштају их да се довољно крећу, тако да се врло брзо угоје, постану троми.

Исхрана свиња се донекле разликују од исхране преживара (говеда, оваца и коза.) Док преживари могу добро да искористе за своју исхрану и суве биљне делове, свиње то нису у стању, изузев мањих количина сена од младе луцерке и детелине које је најбоље давати самлевено. Међутим, свиње добро искоришћавају сочне биљне делове: пашу, сточну репу, бундеве, кромпир, зрнасту храну итд.

У нашој земљи гаје се различите расе свиња, које се међу собом више или мање разликују. У исту расу убрајамо сва мушка и женска грла која имају: исту боју длаке и коже, исте облике појединих делова тела; приближно пођднаку плодност и време стасавања за приплод; сличну брзину товљеша, која приближно пођеднако искоришћавају храну и дају приближно исте количине и каквоћу меса и сала, односно сланине.

Један од битних услова за успешно сузбијање сточних зараза састоји се у томе, да се униште клице, које се излучују из тела болесних или угинулих животиња. То уништавање клица болести у циљу спречавања разношења заразе, зове се десинфекција, а средства која имају моћ да уништавају клице болести, зову се десинфекциона средства.

Свиње спадају у оне животиње које не воле превелику врућину. Заправо, свињама не смета када је у свињцу прохладно. Температура је само један од фактора на који треба обратити пажњу у укупној микро-клими свињца.

Због проглашења епидемије афричке куге међу дивљим свињама на подручју два ловишта, окружни штаб Пиротског округа препоручио је појачане биосигурносне мере на газдинсвима из овог краја, а која узгајају свиње, како би се животиње заштитиле од ове опаке болести.

Свињска куга је најопаснија и највише раширена заразна болест код свиња Од ње могу оболети све свиње без обзира на расу, пол и старост.

Свиње ретко оболе од шуге. Зато ова болест нема код њих ону важност, коју имакод коња, оваца и коза, код којих се појављује у много опаснијим размерама.

Рахитис је болест младих животиња, које још расту. Појављује се као последица неправилног држања и једностране исхране, а нарочито ако храна садржи премало креча, фосфора или Д-витамина, или ако садржи превише калије вих соли.

Знаци болести код крмаче: крмача побаци и то најчешће за време четврте до дванаесте недеље супрасности. Често се побачај и не примети јер крмача поједе плод. Ако се опраси на време, онда обично буде мртве прасади поред живе.

Није честа појава да код првог прашења крмача, али после више прашења, долази до испољавања агресивног понашања и злоћудности. Шта утиче на појаву агресије и како је спречити сазнајте у следећем тексту.

Правилна исхрана свиња подразумева одређени избор хране и прихране у свакој фази раста свиње. Она ће задовољити све потребе ове домаће животиње и омогућити јој правилан раст и развој.