ZEMLJORADNJA

Kriza u Ukrajini donosi sa sobom ogromne poremećaje na svim nivoima, a svetski ekonomisti su izjavili da ćemo se susresti sa najvećom nestašicom žita u istoriji.

Ministarstvo trgovine ponudilo je pšenicu i brašno iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama. Cena pšenice iz robnih rezervi, iznosi 25,30 dinara po kilogramu, uključujući PDV, a proizvođači hleba po subvencionisanim cenama mogu kupiti brašno “T-500” iz robnih rezervi po ceni od 33 dinara za kilogram uključujući PDV.

Situacija sa Ukrajinom se odražava na sve nivoe, a došlo je i do naglog skoka cena žitarica, posebno kukuruza, pšenice i soje.

Ova je biljka jednostavna za uzgoj, seje se u rano proleće direktno na otvoreno – u aprilu i vrlo brzo napreduje.

Đubriva mogu da izazovu brz rast biljaka koje mogu privući štetočine. Pored toga, velika upotreba hemikalija može izazvati fleke na stablu i listovima. Stoga, uvek je bolja opcija da koriste prirodno đubrivo za zemljište gde gajite vaše ruže.

Na novosadskoj Produktnoj berzi protekle nedelje kukuruz je zabeležio blagi pad cene, dok sojom i pšenicom nije trgovano. Prema njihovom izveštaju, cene đubriva su bile u padu.

Zasadi kajsija se u zavisnosti od sortimenta, lokaliteta i ekspozicije terena u našoj zemlji nalaze u fenofazi od mirovanja do početka bubrenja pupoljaka (BBCH 00-01).

Poljoprivrednike muči poskupljenje repromaterijala koje je prisutno u poljopriuvredi već duže vreme. Do prolećne setve je ostalo manje od mesec dana, a proizvođači su u nedoumici.

Prvo startno prolećno prskanje voća, obavlja se najčešće krajem februara do početka marta.

Ukoliko ste vešti u orezivanju voćaka, trebalo bi da razmislite o ovom poslu na kom možete zaraditi dnevnicu od čak 50 evra.

Najveća jagoda na svetu dolazi iz Izraela, a uzgojio ju je poljoprivrednik Cači Ariel. Jagoda je kao najteža ušla u Ginisovu knjigu rekorda.

Usevi uljane repice se na teritoriji RC Zrenjanin nalaze u fazi razvoja listova, devet i više listova razvijeno (BBCH 19), saopšteno je iz Prognozno-izveštajne službe (PIS).

Na području naše zemlje trenutno je u toku proizvodnja rasada paradajza, krastavaca, kupusnjača, paprike i drugog povrća.

Sa ciljem da se smanji upotreba hemijskih pesticida, članice EU su 10. februara usvojile nova pravila radi bržeg odobravanja bioloških sredstava za zaštitu bilja koja sadrže mikroorganizme.