ZEMLJORADNJA

Zaštitu voćaka od prouzrokovača bolesti i štetočina treba početi znatno ranije i to još u periodu mirovanja vegetacije.

Snežne padavine kad im nije vreme ili ekstremna temperatura, mogu da ostave posledice na poljoprivredne kulture.

Eriofidna grinja lista maline je veliki neprijatelj ove biljne vrste, a naročito poslednjih godina pravi velike probleme. U nastavku saznajte kako da odbranite svoje maline od ove štetočine.

Kruška je popularno voće koje se dugo gaji kod na i koristi u svežem ili prerađenom stanju. Međutim, ovu ukusnu voćku i njene plodove često mogu napasti štetočine, ukoliko ne vodimo dovoljno računa, i potpuno je uništititi. Saznajte kako da se rešite ovih „nepoželjnih stanara“ ove voćke.

Na plodnoj moravskoj zemlji rađa najbolja kajsija i iako je neizvesna proizvodnja, voćari čačanskog kraja ne odustaju od ove voćke.

Kada govorimo o rezidbi maslina kao agrotehničkom zahvatu kojim regulišemo rast i rodnost, bitno je razlikovati rezidbu kad je biljka suva, koja se sprovodi krajem zime ili početkom proleća kada prestane opasnost od niskih temperatura, te rezidbu u zeleno, koja se sprovodi u proletno-letnom periodu.

Širom Srbije u voćnjacima je u toku zimska rezidba. Taj posao je dobro plaćen, ali stručnih i iskusnih rezača u čačanskom kraju ima veoma malo.

Prema proračunima agroekonomista za kompletno podizanje jednog hektara vinograda treba uložiti oko 25.000 evra, dok je za podizanje voćnjaka na istoj površini potrebno od 30 do 35.000 evra. Ovo je ozbiljan novac i ako se ne napravi dobar plan pre bilo kakvog ulaska u posao vrlo lako može ispasti da je novac nenamenski potrošen.

Kako se smenjuju godišnja doba, tako se na trpezi porodice Petrović iz Paštrića kraj Mionice jede drugo voće. Od proleća do jeseni redom im stižu kruške: jagodnjača, koja zri u vreme kad i jagode, ječmenka, bere se kad je zreo ječam, žetelica, stiže onda kad se žanje žito, a lubeničarka kad i lubenice.

Na području delovanja RC Kruševac, vizuelnim pregledom zasada kruške na pojedinačnim stablima registrovani su zapredeni listovi na vrhovima grana od larvi druge generacije dudovca (Hyphantria cunea).

Boranka je visoko kvalitetna stona sorta, ranog vremena zrenja.

Malina koja raste na području Arilja, zaštićena georafskim poreklom, kandidat je za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla a čime bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta.

Sibirska borovnica – aronija, sadrži više antioksidativnih materija od borovnice, kupina, malina ili crne ribizle. Takođe sadrži i vitamine: A, C, B2, B6, E, kao i minerale: kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor, ali i zaštitne materije: celulozu, tanine, pektine, flavonoide, antocijane i ostalo.

Okrugla varijanta divlje šljive koja džiklja gde god pljucneš košticu. Verovatno upravo zbog te lakoće nicanja, dženarika u nas više ima status korova nego voća. Zašto je ova percepcija pogrešna?