S jeseni, kesten postaje jedna od najčešćih poslastica, jedući kestenje, u organizam ćete uneti i važne materije poput vlakana, magnezijuma, bakra, mangana, kalcijuma, gvožđa, cinka i kalijuma.

Unosom kestena, vlakna će pomoći da se smanji nivo holesterola. Od kestena može da se pravi i brašno i pire, jer je, kao i lešnik i badem, bez glutena. S druge strane, ima veći procenat skroba, zbog čega je sličniji krompiru i kukuruzu. Kesten sadrži samo gram masti i manje od 70 kalorija na 30 grama. Sadrži i vitamin C, što ga čini posebnim orašastim plodom.

Dnevna doza od 85 grama kestena sadrži čak 45% dnevnih potreba organizma za vitaminom C. 

Čaj od kestena
Kestenje je poznato po tome što pomaže kod probavnih i bubrežnih tegoba. Čaj od kestena pomaže kod simptoma astme i bronhitisa.

Divlji kesten za vene
Bitno je znati razlikovati divlji od domaćeg kestena, jer divlji nije za jelo. Bez obzira na to, od njega se prave razne tinkure i kreme, jer je i on veoma lekovit. Divlji kesten kao lek koristi se kod problema s proširenim venama i popucalim kapilarama, kod hemoroida, bolnih menstruacija i uvećane prostate.

Kesten čuva srce
U kestenu se nalazi visok nivo mono-nezasićenih masti, kao što su oleinska i palmitinska. One štite kardiovaskularni sistem i pomoći će, uz vlakna u kestenu, da se snizi nivo holesterola.
Izbacuje višak vode
Kesten ima svojstvo da izbacuje vodu iz organizma, pa time pomaže kod bubrežnih i želudačnih tegoba. Pomoći će pri cirkulaciji i protoku hrane kroz creva, kao i vode.
Deluje protivupalno
Zbog svojih protivupalnih svojstava, kesten je idealna namirnica za ljude koji pate od artritisa i reume.

Izvor:stil.kurir.rs

MOĆNOST KESTENA