Nastao je pre oko tri hiljade godina na teritoriji današnjeg Turkmenistana. Rasa je poznata po brzini i izdržljivosti.

Rasa je opstala zahvaljujući nomadskim plemenima centralne azije, koja su usmeno prenosila rodovnike sa kolena na koleno. Ovi konji su učestovali i u ratovima protiv ruske osvajačke vojske. 

Ahaltekinac je izuzetno neobična rasa. Visok je 147-163 cm i teži 420-500kg. Ima plemenitu glavu sa konveksnim profilom i duguljaste uši. Grudni koš je dubok, telo duguljasto, a trbuh uvučen, kao u hrta. Izvestan nesklad u građi doprinosi većoj izdržljivosti i brzini. Odlika rase je predivna boja dlake: zlatni palomino sa metalnim odsjajem. Mogu da se sretnu i druge boje, ali je palomino bila najcenjenija od pamtiveka, jer se konj te boje lako kamuflirao u pustinji. Rasa je poznata i po hrabrosti i temperamentu. Živahan je i privržen vlasniku. Prati ga reputacija konja koji se vezuje za samo jednog čoveka.

Danas se rasa koristi za takmičenja u daljinskom jahanju (endjuransu), a ređe za dresurno jahanje i preskakanje prepona. Ahaltekinac je građen za brzinu i izdržljivost, ali snagom i elegancijom ne može da parira drugim rasama na dresurnim i preponskim takmičenjima.

Rasa ima nizak genetski diverzitet, tako da se kod Ahaltekinca javljaju neke genetske bolesti: Hairless Foal Syndrome (letalna recesivna bolest), nasledni kriptorhizam i Voblerov sindrom. Još uvek ne postoje komercijalni DNK testovi za ova oboljenja.

O izdržljivosti Ahaltekinaca svedoči ova priča: godine 1935, petnaest Ahaltekinskih konja je putovalo od Aškabada do Moskve. Prešli su put od 4.180 kilometara, od toga 410 kilometara kroz pustinju Kara-Kum u kojoj konji nisu imali ni hranu, ni vodu. Pustinju su prešli za tri dana, a čitav put je trajao 84 dana.

Izvor:veterina.info

Ahaltekinac poznata rasa po hrabrosti