Mada latinski naziv karanfila potiče od grčke reči koja znači "bog", ovaj cvet je kod nas popularan kao neki seoski lepotan. Ovaj cvet ima istoriju dužu od 2.000 godina i sa sobom nosi dosta značenja.

Rod broji oko 400 vrsta koje vode poreklo iz Evrope, Azije, Afrike i Sev. Amerike. Dianthusi najčešće rastu kao višegodišnje polužbunaste vrste, ređe kao jednogodišnje ili dvogodišnje. Kod nas su poznate pod imenom karanfil. Odlikuju se zeljastim, člankovitim i glatkim stablom svetlozelene boje. Cvetovi su na vrhu grana ili stabla, pojedinačni ili u obliku buketa, raznobojni i većinom prijatnog mirisa. 

Boje karanfila

Crvni karnfil predsavlja simbol radničkog pokreta i često je viđen tokom demonstracija na praznik rada. S obrizom da je simbol radnika preduzeća su ga poklanjala svojim radnicama za Međunarodni dan žena.

Karanfil svetlo crvene boje označava divljenje, a tamno crvene duboku ljubav i naklonost.

Beli karanfil je simbol sreće i ljubavi, a ljubičasti hirovitosti. U Francuskoj se ljubičasti karanfil nosi kada se izjavljuje saučešće.

Prema hrišćanskoj legendi karanfil se pojavio kada je Isus Hrist prvi put nosio krst. Dok je Bogorodica plakala zbog njegove muke pojavili su se karanfili pa je roze karanfil postao simbol majčinske ljubavi.

Masovno se gaji za dobijanje rezanog cveta, pravljenje cvetnih aranžmana. ređe učestvuje u cvetnim sklopovima na zelenim površinama.

Karanfil se prema dužini trajanja perioda cvetanja može podeliti na:
1. Jednokratno cvetajuću

Grupu koju karakteriše sezonsko cvetanje. U našim klimatskim uslovima gaji se kao dvogodišnja kultura.
Odlikuje se razgranatim stablom visine oko 60 cm. Na stablu se nalazi nekoliko cvetova koji su raznobojni i veoma prijatnog mirisa sa prečnikom 3-5 cm. cvetovi su na dugim i tankim cvetnim drškama. Cveta krajem maja i početkom juna.
Razmnožavaju se semenom u junu-julu mesecu. na stalno mesto ih treba zasaditi krajem septembra na razmaku od 30 cm međuredno i 35 cm u redu. Ukoliko se kasni sa sadnjom na stalno mest cvetanje je znatno smanjeno iduće godine.

2. Stalno cvetajuću grupu karakteriše stalno formiranje novih stabala tako da cveta neprekidno u uslovima gde temperatura ne pada ispod +8ºC.
Stablo je visine oko 50 cm cvetovi su veći i cvetne drške su deblje u odnosu na jednokratno cvetajuće. Boje cvetova su razne: bela, roza, crvena, ljubičasta i žuta. Steva semena treba da se izvrši u januaru-februaru u staklenicima, plastenicima i lejama. Do nicanja temperatura mora biti 18-20ºC a posle nicanja 12ºC. Tri do četiri nedelje posle nicanja neophodno je izvršiti pikiranje na rastojanje od 3cm. Sredinom maja biljke se sade na stalno mesto sa rastojanjem 20-30cm međuredno i u redu. Biljka izmrzava na -10ºC a cvetovi na -2ºC. Da bi se dobili krupniji cvetovi treba tokom vegetacije blagovremeno uklanjati bočne cvetne pupoljke tj. vršiti redovno pinciranje.

Izvor:ratarstvo.net

Karanfil: Međunarodni simbol ljubavi i majčine naklonosti