Рабарбара је вишегодишња биљка која може имати животни век и до 30 година, а гаји се обично од 7 – 9 година.

Ако се гаји из семена, што се користи само нарочито у селекцији, у првој години развије се задебљани корен који продире у дубину 60 – 70 цм. У пролеће се развије розета с лишћем. Цветови су крем беле боје и скупљени су у цвет – метлицу.

Као намирница користе се сочне петељке, које могу бити дуге 30 – 60 цм и дебеле 1,5 – 4 цм. Ако је површина петељке мало грубља, може се огулити по целој дужини једним захватом ножем, а често је и не треба гулити. У лишћу је присутан састојак антракинон, који је у већој количини отрован, па се лиска листа не користи.

Агроеколошки услови за гајење рабарбаре
Температура
Рабарбара је биљка умерене, више прохладне климе врло велике отпорности на ниске температуре у стању мировања. У јесен, када се скрати дан и температуре падну испод 14 ºЦ, биљка одбацује лишће, а замећу се спавајући пупољци на ризому. За мировање су потребне температуре ниже од 10 ºЦ у трајању од 12 – 16 недеља. У пролеће када почиње развој нове розете лишћа, рабарбара је отпорна на касне мразеве и може поднети -4 ºЦ без оштећења. Због велике површине лишћа и велике транспирације рабарбари је потребно много влаге.

Земљиште
За гајење су најподеснија дубока, плодна, средње тешка земљишта доброг капацитета за воду. Ниво поџемне воде не сме бити виши од 75 цм. Оптимална реакција земљишта је од пХ 5,6 – 7,2. На киселијим земљиштима уз ђубрење треба применити и калцијум.

Агротехничке мере у гајењу рабарбаре
Плодоред
Рабарбара у гајењу остаје на истом месту 7 – 9 година, али за заснивање новог засада препоручује се пауза од најмање 7 година, односно избор друге парцеле.

Обрада земљишта
Најмање 2 месеца пре планиране садње изводи се дубока обрада, а у зависности од земљишта примењују се и подривачи. Уз заоравање органског ђубрива додају се и стартне количине фосфора и калијума.

Ђубрење
При заснивању новог засада препоручује се ђубрење органским ђубривом до 40 т/ха, а корисно је и током гајења сваке друге или треће године пођубрити са 15 – 20 т/ха између редова у јесен или током зиме.

Нега засада
У првој години након садње мођуредном обрадом уништава се коров и одржава структура земљишта, а према потреби и наводњава, нарочито ако је засад посађен у пролеће. У следећим годинама примењује се прва прихрана, на завршетку бербе друга, а крајем лета трећа. Када се у розети појави заметак цветне стабљике, он се мора уклонити.

Садња рабарбаре
Рабарбара се размножава вегетативно, резницама или културом ткива. У време мировања (јесен или пролеће) од двогодишњих или трогодишњих биљака изваде се ризоми и поделе тако да на сваком делу буду 2 – 3 пупољка. Сади се у јарке тако да се горњи део резнице може покрити са 5 – 6 цм земљишта. Размак редова зависи од бујности култивара, а одређује се тако, да током лета земљиште буде сасвим покривено лишћем. Тако се боље чува влажност земљишта и контролише коров. Размак редова је обично је 1,5 – 2 м, а размак у реду 40 – 60 цм.

Берба и складиштење рабарбаре
Берба почиње у другој години након садње у пролеће. Листови се беру ручно када је лисна лиска потпуно развијена. Петељка се захвати што ниже и наглим покретом руке откине, а затим се откине или одреже лиска и део лисног рукавца. У једној берби беру се 2 – 4 листа по биљци. У првој години бербе бере се 3 – 4 недеље, а затим остави биљку да развије што више лишћа. У каснијим годинама бере се сваких 7 – 10 дана. У континенталним подручјима то је од средине априла до средине јуна или краја јуна, у зависности од температура. Могу се постићи приноси од 20 – 40 т/ха.

У припреми за тржиште стабљике се сортирају према дужини и дебљини. Пакују се у мање кутије или гајбице по 5 кг, а за јединичну продају у перфориране ПЕ врећице по 0,5 – 1 кг. Ако је потребно, рабарбара се може складиштити до 3 недеље при температури од 0 до 1 ºЦ и релативној влази ваздуха од 95 %.

Izvor: agromedija.rs

Рабарбара