Najviše su kupili Italijani više od 170.000 tona, na ostala tržišta preko luke Konstanca više od 49.000, dok je ostatak završio kod naših tradicionalnih kupaca iz bivših jugoslovenskih republika. 

U julu, avgustu i septembru na strana tržišta otišlo je 326.000 tona pšenice, najviše u Italiju, više od 170.000, a na ostala tržišta preko luke Konstanca više od 49.000 tona, dok je preostala količina završila kod naših tradicionalnih kupaca iz bivših jugoslovenskih republika. 

"U septembru smo prodali 82.000 tona, što se može oceniti kao pad u izvozu. Simboličan je bio izvoz u Rumuniju, svega 3.000 tona, dok smo na italijansko tržište najviše žita prodali i u septembru, preko 46.000 tona – kazao je Direktor Žitounije Zdravko Šajatović, smatrajući da je do pada u izvozu najverovatnije došlo što nismo bili konkurentni u ceni u odnosu na Bugarsku i Rumuniji.

Paralelno sa izvozom pšenice i domaće brašno se dobro kupovalo na drugim tržištima. U julu i avgustu prodato je 35.675 tona tradicionalnim kupcima iz okruženja Crnoj Gori, Bosni i Severnoj Makedoniji. 

Brašna smo prošle godine izvezli 178.530 tona i s tim količinama možemo da budemo zadovoljni – kazao je direktor Žitounije Zdravko Šajatović i naveo da je izvozna cena brašna u prošloj ekonomskoj godini bila, u proseku, 271 evro po toni.

U tom planiranju, poljoprivrednicima je značajno i kako se rod pšenice iz ove žetve prodaje jer žitarice imamo uvek duplo više nego što su nam potrebe. U ovoj žetvi ima oko 3,6 miliona tona pšenice, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, a treba nam najviše 1,5 miliona tona. Prošle ekonomske godine izvezli smo 1.139.000 tona pšenice, pa s razlogom postoji interesovanje kako ide izvoz viška hlebnog zrna uoči nove setve žitarice.

Agroinfo.rs/A03S

Srbija za tri meseca izvela više od 300.000 tona pšenice, a traži se i naše brašno