Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih sistema.

Takođe utiču na redukciju upotrebe mehanizacije, a samim tim i na povećanje profita. Mogu doneti i niz drugih agroekonomskih pogodnosti, kao što su poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavanje erozije, zaštita kvaliteta vode i biološke raznolikosti, a koje se teško mogu finansijski izmeriti. Osim pravih žita i leptirnjača koje se najčešće koriste kao pokrovni usevi, sve češće se koriste biljne vrste iz porodice kupušnjača, kao što su: uljana repica, slačica, repa ugarnjača, stočna rotkva, uljana rotkva i druge.

Kupusnjače brzo rastu, imaju veliku produkciju biomase, ostvaruju veliku pokrivenost zemljišta (>80%), a usvajanju i velike količine hranljivih materija. Zbog svega toga, primenom u pokrovnim usevima, povoljno utiču na plodnost zemljišta, sprečavaju njegovu eroziju, guše korove i štite kvalitet podzemnih voda. Većina kupusnjača sadrži glukozinolate, čijom enzimskom konverzijom se u zemljištu oslobađaju biološki aktivna jedinjenja, koja su toksična za zemljišne patogene, nematode i neke korove. Time kupusnjače u zemljištu deluju kao biofumiganti, a ovaj efekat u okviru tehnologije pokrovnih useva koristi se u kontroli štetnih organizama. 

Svojim cvetovima kupusnjače privlače veliki broj korisnih insekata polinatora, predatora i parazitoida. Uljana repica i slačica predstavljaju vrednu pčelinju pašu, pa njihovim zasnivanjem u pokrovnim usevima, između dva glavna useva ili u cvetnim zaštitnim pojasevima, može se pozitivno uticati na povećanje brojnosti korisnih insekata.

Setvu ozimih kupusnjača treba obaviti što ranije krajem leta. Prerana setva može nepovoljno da utiče na njihovo prezimljavanje, a s druge strane kašnjenje smanjuje efekat dejstva pokrovnog useva. Preporuka je da se setva obavi četiri nedelje pre ranih jesenjih mrazeva. Da bi se zemljište u proleće pripremilo za setvu glavnog useva, pokrovni usevi ozimih kupusnjača uništavaju se dve do tri nedelje pre setve glavnog useva valjkom za pokrovne useve ili tarupom. Na taj način formira se sloj biljnih ostataka na površini zemljišta (malč), koji čuva zemljišnu vlagu i povećava infiltraciju vode od padavina, čime se stvaraju povoljni uslvi za zasnivanje glavnog useva. 

Gajene u združenim pokrovnim usevima, kupusnjače ispoljavaju veliku konkurentnost i mogu ugušiti druge vrste u usevu (ovas, raž, deteline). Odnos količina semena mora biti izbalansiran, tako da obezbedi nesmetan rast svih komponenti u združenom usevu. Zbog sitnog semena kupusnjača združivanje sa krupnosemenim vrstama se vrši setvom u naizmenične redove. Raž se može uspešno združivati sa stočnom rotkvom koja izmrzne tokom zime, ali potiskuje zimske korove. Potrebne količine semena za raž je 120 kg/ha, a za stočnu rotkvu 15 kg.

Pored pogodnosti koje nam u pokrovnim usevima pružaju, kupusnjače mogu da dovedu do pojava bolesti, štetnih insekata i zakorovljavanja semenom u narednom usevu, pa treba obratiti pažnju na plodosmenu.

Izvor: dr Vladan Ugrenović, Institut Tamiš Pančevo

Kupusnjača kao pokrovni usevi i njihove prednosti