Храна која више није погодна за људску употребу биће искоришћена за исхрану животиња, тврде у европској непрофитној организацији ЕФФПА која се залаже за то да се отпаци хране ипак задрже у употреби.

Наравно, на првом месту треба да буде сигурност ове хране за исхрану животиња, а сматра се да би у кратком року количина хране која остаје у употреби могла да се удвостручи.

Ово настојање је у складу са циљевима одрживог развоја које су поставиле Уједињене нације, а један од битних сегмената у достизању веће одрживости представља управо смањење количине хране која се баца. Храна која би могла да се поново употреби је, пре све, она код које је дошло до неких грешака у производњи или су у питању вишкови и слично.

Ради се, на пример, о хлебу, кексу, чоколади и тестенинама који су сломљени или им је истекао рок употребе, а могли би да се прераде тако да постану извор хране за животиње. Ту су и вишкови из биљне производње, затим биљке неодговарајућег квалитета за употребу у људској исхрани.
У ову сврху могу се употребити и сломљена или оштећена зрна. Извор хране за животиње могу бити и усеви намењени за људску исхрану која је оштетила нека временска непогода, па више немају потребну тржишну вредност. Из тог разлога они се усмеравају на индустрију хране за животиње, али под условом да су одговарајућег квалитета. Плодови неуобичајеног облика и величине такође су сировина за производњу сточне хране.

Фабрике које прерађују неупотребљену храну откупљују је од малопродаја, а однедавно њихови редовни снабдевачи постале су и пекаре. Анимални протеини, односно месо, отпаци из домаћинстава и неискоришћени кетеринг нису дозвољени за поновну употребу у ове сврхе
Тренутно се у храну за животиње прерађује око 3,5 милиона тона неискоришћене људске хране, а претпоставља се да ће се та количина удвостручити до 2020. године.

 Izvor: agromedia.rs

Отпад као храна за животиње?