У ово празнично време имела може да се нађе на листи пожељних новогодишњих украса. Она уноси топлу атмосферу у наш дом као и живост која у зимским месецима, када је мало зеленила и свежине око нас, недостаје. Ипак постоје и неке опасности од имеле на које треба да обратимо пажњу.

Имела као део новогодишњих празника, све чешће се користи и на овим просторима. У Енглеској, одакле потиче овај обичај, симболише биљку која израста из раја (расте на стаблима, нема корење), верује се да доноси благостање у дом који је са њом украшен, а најпознатији обичај је љубљење испод гранчице што доноси срећу. У дом уноси топлу атмосферу, дах свежине и живости, што недостаје у зимским месецима.

Полупаразит који од домаћина узима воду и минерале
Бела имела је зимзелени грм који живи обично на врху грана стабала, попут тополе, храста, липе, брезе, јасена, врбе, јабуке, крушке или оскоруше. Имела је полупаразит јер храну производи сама, помоћу фотосинтезе, а од домаћина узима воду и у њој растворене минералне материје па њен хемијски састав зависи од врсте дрвета на ком живи. Грм имеле округластог је облика са рачвасто распоређеним гранама, листови су жутозелене до тамнозелене боје, кожасти, без петељке, а на избојцима остају и током зиме.

Цвета од фебруара до априла, а цветови су јој ситни и жућкасто зелени. Плодови у облику бобица, бело - прозирне боје, дозревају у децембру. У плодовима се налазе једна до три семенке, обавијене слузавом масом која омогућава да семе остане свеже и након дуготрајне суше. Семенке имеле не могу да клијају на земљишту ни у води, а лепљиви омотач им олакшава да се причврсте за стабло и почну да клијају на њему. За распрострањивање имеле заслужне су и птице.

Да ли може имела да уништи стабло?
Као што је раније речено, имела је полупаразит што значи да зависи од биљке домаћина. Сама ствара храну, али узимање воде и минерала може да ослаби или чак да убије стабло домаћина. Здраво стабло неће бити у опасности, осим када је при крају свог животног века или у време суше. Тада постоји опасност од пропадања комплетног стабла. Бокорење имелиних великих зелених бусена, чини дрво осетљивим на ветар и гуши крошњу. Да бисте сачували своје стабло од имеле, потребно је да у зимско доба орежете гране које су заражене.

Отровност имеле
Најважнији активни састојци имеле су вискотоксини, лектини, флавонски и флавонолни гликозиди, амини (тирамин, хистамин, колин, ацетилколин), лигнани и алкалоиди. Вискотоксини и лектини су отровне супстанце, налазе се у читавој биљци, а највише их има у плодовима. Могу да узрокују нападе или смрт приликом гутања, а посебно су отровне за децу и кућне љубимце. Тако да у ово празнично време треба бити опрезан са украсима од имеле.

Споменуте материје у малим количинама јачају имунитет и имају снажно лековито деловање. У народној медицини најчешће се користи имела са јабуке јер је лако доступна.

Лековитост имеле
Имела се у народној медицини користи као лек за срце и крвоток. Регулише крвни притисак, побољшава циркулацију и спречава калцификацију или стврдњавање крвних судова па јој се приписује смањење ризика од можданог удара. Наводно побољшава размену супстанци у организму, појачава рад жлезда пробавног тракта и нормализује излучивање жучи.

У рецептима о биљним препаратима наводи се како помаже код дијабетеса, али и реуматизма, гихта, артритиса и болести централног нервног система и епилепсије (падавице). Имела се препоручује и код поремећеног хормоналног система, посебно у климаксу. Док се препарати имеле, према народној медицини, никада не користе код хроничних заразних болести (нпр. туберкулозе) или код алергија.

Izvor;agroklub.rs

Имела - биљка која скрива опасност за људе и стабла