KAKO TREBA PROSLAVITI VASKRS! Svi običaji za najradosniji praznik

Foto: unsplash

Foto: unsplash

Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja jedan je od najstarijih hrišćanskih običaja. Simbolično značenje ovog običaja je predstava vaskrsenja. Kao što je Hristos razvalio vrata smrti i vaskrsao, tako i pile razbija ljusku jajeta i izlazi u novi život. A zašto se farbaju jaja kazuje nam legenda o Mariji Magdalini koja je došla u Rim da propoveda Jevanđelje Hristovo i stigla do cara Tiberija.

Car Tiberije nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kad bi jaja u korpi, koju mu je Marija Magdalina donela na dar, promenila boju. Marija Magdalina je na to rekla: „Hristos vaskrse!” a sva jaja u korpi su postala crvena.

Druga legenda kazuje da su se stanovnici Jerusalima podsmevali hrišćanima, govoreći da Hristos nije vaskrsao, jer je to toliko nemoguće kao što je nemoguće da kokoške nose šarena jaja. Na dan Vaskrsa su sve kokoške u Jerusalimu snele crvena jaja. 

Kažu i da je grlica svila gnezdo ispod krsta na kojem je Gospod razapet. Krv Gospodnja je kapnula na grličina jaja u gnezdu i ona su postala crvena. Crvena boja predstavlja nevino prolivenu krv na Golgoti, ali to je i boja radosti i vaskrsenja.

Običaji za Vaskrs

Teodorova subota

U subotu prve nedelje Časnog posta, pada praznik svetog Velikomučenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan događaj iz prvih vekova hrišćanstva. Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine, kada je bilo gonjenje hrišćana kao u vreme Nerona, naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popršću krvlju od žrtvenih životinja, kako bi se hrišćani oskrnavili i ne bi mogli da se pričeste. Međutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju, da hrišćani Carigrada ne kupuju ništa od namirnica, nego da u svojim domovima, te nedelje kuvaju pšenično žito i mešaju sa medom, i to uzimaju umesto hrane. Hrišćani tako i urade, i dostojni se pričeste u nedelju Pravoslavlja Kao uspomenu na taj događaj, u ovaj dan, domaćice kuvaju žito kao za slavu, i služe svoje ukućane i goste koji toga dana dođu u kuću. 

Lazareva subota Vrbica

Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.

Velika nedelja

Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno učestvuju. U ovoj nedelji su najvažniji praznici Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, zato je dobro da se toga dana pričestimo. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči. Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti sve do iznošenja Plaštanice. 

Vaskrs 

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezai običaj darivanja jajima. Jaje je simvol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Farbanje vaskršnjih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu. 


Vaskrs 

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezai običaj darivanja jajima. Jaje je simvol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Farbanje vaskršnjih jaja

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Tucanje jajima

Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa (tj. osmi dan od Vaskrsa) zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima.


 O Vaskrsu

 

Zamislivši se i zadubivši se u svoje lično i živo iskustvo Vaskrsa, svaki čovek odjednom postaje svestan onoga iskustva iz koga izvire sva njegova vaskršnje vere, odjednom sve u njemu biva obasjano zaslepljujućom svetlošću u kojoj se - zaista kao vosak od lica ognja - tope sve sumnje i sva pitanja. Koje je to iskustvo? Ne mogu to iskustvo drugačije opisati i objasniti osim kao iskustvo živoga Hrista, Ne, moja vera u Hrista nije proizašla iz toga što jednom godišnje, od najranijeg detinjstva, učestvujem u praznovanju vaskršnjih praznika.

Naprotiv, moja vaskršnja vera se rodila iz mog iskustva živoga Hrista i upravo to iskustvo jeste ono što za mene uopšte čini mogućim Vaskrs, što čini mogućim da osetim radost i svetlost te jedinstvene vaskršnje noći, što čini mogućim da vaskršnji pozdrav „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!" odjekuje u meni takvom pobednom silom.

Kako se i kada rodila ta vera? Ne znam, ne sećam se. Znam samo ovo: svaki put kada otvorim Jevanđelje i počnem da čitam o Hristu i Njegovoj propovedi, svaki put dok čitam Njegove reči počinjem - od sveg srca i sveg bića - da govorim u sebi isto ono što su govorili oni koje su fariseji slali da uhapse Hrista i koji su se vraćali neobavljena posla, govoreći: „ Nikada niko nije govorio kao što govori taj čovek " .

 I znam da je Hristovo učenje živo i danas, i da nema ničega u ovom svetu što se može uporediti sa tim Njegovim učenjem o večnom životu, o pobedi nad smrću, o ljubavi koja odoleva smrti i pobeđuje je. I, štaviše, znam da ono jedino što me nikada ne napušta i neprestano živi u meni tokom života - u kome sve izgleda tako tegobno i svakidašnje sivo - jeste upravo to unutarnje saznanje da je Hristos sa mnom. „Neću vas ostaviti sirote, doći ću vam", govori Hristos. I Hristos nam dolazi i daje da osećamo Njegovo prisustvo. Hristos nam dolazi u molitvi, u molitvenom trepetu duše.

Hristos nam dolazi u nepojmivoj, ali tako živoj radosti koju osećamo celim našim bićem. Hristos nam dolazi u tajanstvenom, no opet tako nesumnjivo izvesnom prisustvu Njegovom koje osećamo u hramu za vreme bogosluženja. Hristos nam dolazi u svetim tajnama. I sve vreme u nama sve više i više narasta taj opit, to znanje, ta očevidnost: Hristos je tu, ispunile su se Njegove reči - ko Me voli, Ja ću biti sa njim. I mi i u radosti i u žalosti, i među ljudima i u samoći neprestano osećamo Njegovo neporecivo prisustvo, silu Njegovih reči i radost koja dolazi od vere u Njega.

I, gle, evo jedinstvenog odgovora i jedistvenog dokaza: „Što tražite živoga među mrtvima? Nije ovde, nego ustade... " (Lk. 24, 5 - 6)

Jer praznik Vaskrsenja nije praznik na koji se sećamo događaja koji pripada davnoj prošlosti. Vaskrsenje je stvarni, sveradosni i svesrećni susret sa Onim u Kome je naše srce davno već susrelo i prepoznalo svoj istinski život i svetlost svake svetlosti.

Vaskršnja noć je svedočanstvo o tome da je Hristos živ i da je sa nama, da smo i mi živi sa Njim Živim. Sva vaskršnja noć jeste poziv čoveku da u ovom svetu i životu ugleda i prepozna zoru tajanstvenoga dana Carstva Božijeg. „Danas proleće miomiriše - i nova tvar likuje...", peva Crkva na Vaskrs. Nova tvar likuje u veri, u ljubavi i u nadi. „Danas je dan Vaskrsenja i prosvetlimo se slavljem, i jedan drugog zagrlimo, i recimo: Braćo! I onima koji nas mrze oprostimo sve Vaskrsenjem i zapevajmo - „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništivši, i onima koji su u grobovima život darova".

Hristos vaskrse! Još jednom nam je dato da doživimo ovaj Praznik nad praznicima i ovo Slavlje nad slavljima! Još jednom nam se daje da u sebe primimo Radost kojoj nema ravne na ovoj zemlji, da primimo Svetlost koja se ni sa čim uporediti ne može! Da osetimo, da vidimo, da poznamo ono što, po rečima Apostolovim, oko ne vide, uho ne ču i što ne dođe u srce čovekovo, a što je Bog pripremio za one koji Ga ljube (1 Kor 2, 9). Hristos vaskrse!

sveštenik Nebojša Topolić
starešina Bogorodičine crkve u Zemunu
O Vaskrsu, 2023. godine

KAKO TREBA PROSLAVITI VASKRS! Svi običaji za najradosniji praznik

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ukiseljena jaja ružičastih nijansi mogla bi da se ispostave kao hit Uskrsa. U pitanju je nemački recept, a boja zavisi od toga koliko dugo kiselite jaja i koliko ste cvekle upotrebili.

Ova priča je zasnovana na izjavama onih kojima se ovo dogodilo i obistinilo. Neko će odmah reći, ma to je bez veze. Možda, ali tako je bilo. Ovako ide.

Da li ste znali da uz pomoć kurkume možete dobiti predivnu intenzivnu nijansju žute? Ove godine, umesto da kupujete boje za jaja, okrenite se prirodnim varijantama - mnogo je zdravije.

Pored Vaskršnjeg prazničnog ručka, treba pojesti i sva ona polupana jaja, jer se zna da ne valja da ona stoje danima. Međutim, postavlja se pitanje koliko jaja bi smelo da se pojede.

Pravoslavni vernici danas slave najradosniji hrišćanski praznik, Vaskrs, kada je Gospod Isus Hristos ustao iz mrtvih i "smrću smrt pobedio".

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета