РАСАЂИВАЊЕ КАСНОГ КУПУСА И НЕГА УСЕВА

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Касни купус се расађује када расад има пет-шест добро развијених правих листова. Пред расађивање и чупање, расад треба добро залити дан раније, јер се биљке добро обезбеђене водом брзо опорављају и укорењавају. Приликом вађења, расад не чупати, него претходно поткопати и одигнути. Пре расађивања расад пробирати. Одбацују се биљке са оштећеним теменим пупољком — будућа главица,слабе и болесне биљкe

Одабран расад треба слагати у гајбе у које је претходно стављена слама и добро заливена. Оваквим поступком сачува се већи део жилица кореновог система, што је услов за боље примање. Када се гајбе напуне расадом, добро се затвори сламом са стране и одлаже у шупе или засенчено место до садње. Није добро истовремено чупати, па расађивати купус. Најбоље је расад дан раније начупати, а други дан расађивати, чиме се постиже већи ефекат у примању. У једној гајби у зависности од развијености стане 600–800 струка расада.

Биљке се саде дубље него у леји, односно све до котиледона. Земља око жила корена треба да се добро сабије, да не буде ваздуха око њега, јер може доћи до пропадања биљака, а расађују се на растојању у реду 50–60 и 60–70 цм између редова. Међуредно растојање зависи и од међуредног култиватора којим произвођачи располажу. Расађивањем на склоп 70x50 цм добијамо 28.600 биљака по хектару.

Оптимални рокови за садњу касних купуса су од 20. јуна до 20. јула (купуси ОРИОН и НС-ФУТОШКИ). Углавном је најбоље садити у првој или другој декади јула. После 20. јула расађивање је критично, пошто је ограничавајући фактор у производњи касног купуса дневна температура током октобра и новембра. Више аутора је констатовало да један летњи дан вреди за пострне усеве више од 10 јесењих дана.

Дан-два после расађивања почиње обнављање кореновог система што најчешће траје око 15 дана. У ово време треба и попунити празна места на парцели, настала услед пропадања расада или његовог оштећења.

Заливање расађених биљака врши се одмах након расађивања. У овом периоду не треба се ослонити на појаву природне кише, чиме се често губи известан број дана у развоју који се касније не могу надокнадити. Боље је извршити прво заливање пре расађивања, јер ово заливање не искључује поновно заливање после расађивања. Друго вегетационо заливање врши се после 3 до 5 дана. Добро обезбеђене биљке водом брзо се опорављају и укорењавају.

Касни купус се у току вегетације залива 10–12 пута, у временском интервалу 8–15 дана између два заливања са по 30–40 мм/м2 воде. Оријентациона количина воде за заливање касног купуса је од 350–420 мм/м2 током вегетације. Критичан период за заливање је расађивање, образовање асимилационе површине — лишћа, и завијање главица. Доња граница оптималне влажности за касни купус до почетка формирања главица износи 80% ПВК, а од формирања главица око 70% ПВК.

Оптималне температуре за раст касног купуса су 15–18оЦ. Међутим, у летњем периоду дневне температуре прелазе чак 30оЦ. Уколико су високе дневне температуре са слабијим заливањем, или још горе без воде, формирају се ситније биљке са пуно листова розете и дужим кочаном. Ако су дневне температуре високе а купусу дајемо пуно воде (што се чешће јавља у производњи), формирају се велике биљке, са пуно листова розете и са растреситом главицом (чешћи проблем). Да би се ово избегло, купус се залива једном у десет дана, са не више од 35 мм/м2. Ако су дневне температуре изнад 30–35 оЦ, раст купуса се успорава или чак зауставља.

Да би се спречила појава корова и покорице у току вегетације, земљиште треба окопавати и међуредно култивирати док биљке не затворе редове. Ове мере неге се обично изводе два дана после сваког заливања. Култивирање купуса има за циљ аерацију површинског слоја земљишта, одржавање влаге и механичког уништавања корова. Ова мера неге се обавља у току вегетације све док биљке не склопе редове, а прва се обавља две недеље након расађивања. После сваког наводњавања или после сваке јаке кише треба извршити међуредну култивацију, да не би дошло до образовања јаке покорице. Међуредна обрада треба да буде у површинском слоју, а не дубља, да се корен купуса, који више иде у ширину него у дубину, не би оштетио.

Дубина прва два култивирања износи 3–5 цм, остала култивирања треба обављати на дубину од 5–7 цм. Поред култивирања, купус изузетно добро реагује и на окопавање. Ова мера неге је значајна да уништи коров у реду и да разрахали земљиште у зони кореновог врата. У току вегетације треба обавити 2–3 окопавања на дубину, такође 5–7 цм. Прво окопавање треба обавити упоредно са првим култивирањем.

nsseme.com

РАСАЂИВАЊЕ КАСНОГ КУПУСА И НЕГА УСЕВА

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Uvozna cena najviše diktira koliko će koštati prasetina kod nas, objašnjavaju stručnjaci

Zakomplikovan izvoz na rusko tržište, ali i veliki uvoz, tvrde leskovački povrtari, oborili su cenu kupusa.

Kupus je veoma zdrav i pun vitamina, ali da bi uspeo u bašti nije samo potrebno brinuti o njegovom uzgoju, već je vrlo važan njegov položaj u odnosu na ostale zasejane kulture, odnosno, važno je koje ga biljke okružuju.

Sezona je kišeljenja kupusa, ali je dobro znati neke male trikove kako ne biste napravili greške koje vas mogu koštati krajnjeg kvaliteta ovog povrća.

Recept za ovo sredstvo za mršavljenje je vrlo jednostavan. Očistiće masnoće za vrlo kratko vreme, tako da ćete izgledati dosta mršavije za samo tri dana.

Naučna istraživanja su nedavno potvrdila da postoji razlog zbog kog deca ne vole brokoli. Zbog toga bi možda trebalo da prestanemo da ih teramo da jedu ovo povrće.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета