Рен је вишегодишња биљка и гаји се због задебљалог ризома (ризома), а једногодишњи изданци ризома користе се за репродукцију (размножавање).

Из ризома се развије адвентивно корење, које може достићи до 1 м дубине, али главнина се адсопрпционог корења налази у горњих 30 цм земљишта. Из вршних пупољака ризома развије се розета лишћа. На цветној дршци налазе се мали перасти листови кратких петељки. Цветови су беле боје и скупљени у гроздастим цвастима. Плод је ситна махуна, а ако се семе и развије, оно је обично стерилно.

Резан или рибан, рен има љут мирис и укус. Богат је витамином Ц, у свежем корену има га више од 100 мг, а у младим листовима чак 300 - 400 мг и око 14 мг каротина (провитамина А).

Агроеколошки услови за гајење рена
Температура
У мировању може презимити и на температури од -45 °Ц, међутим, извађени ризоми и неукорењене резнице рена могу измрзнути већ на -6 до -7 °Ц. Рен најинтезивније расте при благим температурама 17 – 20 °Ц. Темпераутре више од 25 °Ц успоравају раст и смањују принос и квалитет ризома.

Вода
За добар раст најпогоднија је умерена влажност земљишта и висока влажност ваздуха. Рен може поднети краћи сушни период, али то смањује квалитет ризома. Не подноси стагнирајућу воду.

Земљиште
За гајење су најпогоднија средње тешка земљишта, песковите иловаче или иловасте пескуше, добре структуре с 3 – 5 % хумуса, благо киселе до благо алкалне реакције (пХ 6 – 7,5). За земљишта киселија од пХ 5,5, потребна је примена калцијум карбоната.

Агротехничке мере у гајењу рена
Плодоред
На истој површини рен се може садити тек након 3 до 4 године.

Обрада земљишта
Након заоравања органског ђубрива за садњу рена најприкладније је зимско орање на 30 цм дубине. У пролеће, чим се земља довољно просуши, површински се обради, а непосредно пре садње отворе се плитке бразде (око 15 цм) с размаком од 60 – 80 цм, у зависности од расположиве механизације за међуредну обраду и вађење.

Ђубрење
Ђубри се минералним ђубривом у односима 8:26:26 или 10:30:20, или с 40-70 т/ха стајског ђубрива.

Сетва / садња рена
Сади се у јесен или у пролеће (крај марта до средине априла) – изданцима дужине око 20 цм. Тај начин садње назива се вегетативно размножавање. Код изданака за размножавање не треба дозволити стварање бочног корења.

Постоје три начина садње:

Садња у јарке размака 50 цм, где се резнице полажу укосо на 30 цм размака једна од друге и прекрива земљом;
Садња у водоравни положај резница уз савијен горњи крај. Овде дубина јарка износи око 15 цм;
Садња на банкове размака 50 - 80 цм на начин прављења косих рупа у које се стављају резнице тако да доњи крајеви буду испод и између два банка, а горњи крај испод врха банка.
Нега засада рена
Плитком међуредном обрадом одржава се водо-ваздушни режим и уништава коров све док розете лишћа не затворе редове. Уз међуредну обраду према потреби се прихрањује азотним ђубривом. У летњом периоду, ако наступе дуже суше, корисна су 2 – 3 наводњавања кишењем са по 25 – 30 мин.

Берба и складиштење рена
У једногодишњем гајењу рен се вади касно у јесен, када биљка уђе у мировање, а лишће пожути. У нарочитом случају може се вадити и зими (ако земљиште није смрзнуто, а температура је виша од 0 °Ц) и у пролеће пре него почне нова вегетација. Ако ризоми због суше или других разлога нису постигли потребне димензије, усев се оставља још једну годину. Рен се вади различитим прилагођеним машинама (за репу, кромпир или мркву), који се подесе што је могуће дубље, да би се на површину извадила цела биљка. Извађени рен одвози се на сабирно место где се сортира и дорађује према потреби. Принос тржног рена може бити 7 – 10 т/ха.

Ризоми се очисте од земље, одреже се лише, секундарни изданци за репродукцију или прераду као и ситни коренчићи и пупољци. Након прања пакује се у гајбице, или ПЕ вреће, а за нарочито крупне ризоме примењује се и вакуумско пакујење. Дорађени рен може се складиштити до 6 месеци на температури од 0 – 1 °Ц и релативној влази ваздуха од 95 %. Недорађени рен може се добро складиштити у подрумима и траповима уз добру заштиту од смрзавања.

agroklub.rs

Рен