Dobre komšije u proizvodnji paradajza su bosiljak, neven, beli luk, niski grašak, šargarepa ...

Pored svake sadnice paradajza poželjno je posaditi tri sadnice bosiljka.

Redovnim branjem vrhova, bosiljak se razgranava i proizvodi više aromatičnih listova, a neće prerano procvetati.

Prema iskustvima baštovana, i neven deluje na paradajz kao prirodna zaštita i pospešuje njegov rod. Neven je ujedno i lekovita biljka. Dobar komšija paradajzu je i beli luk koji odbija crvenog pauka (koprivinu grinju).

Pored paradajza dobro je posaditi i niski grašak. Ova biljka fiksira kiseonik u tlu i čini ga dostupnim korenju paradajza. Tako služi kao prirodno đubrivo.

Šargarepa takođe povoljno deluje na paradajz, ali posađena ispod njih stvoriće sitnije korenje.

Loše komšije paradajzu su krompir, krastavci i komorač jer izlučevine njihovog korenja negativno deluju na rast paradajza. Paradajz je podložan sličnim bolestima kao krompir i kukuruz. Zbog toga te biljke treba saditi dalje od paradajza. 

Paradajz ne treba saditi ni blizu paprike jer su te biljke konkurentne za hranljive sastojke u zemlji.

Najzad, ispod paradajza dobro je saditi i zelenu salatu, cikoriju, rotkvu, spanać, peršuni i praziluk. Na ovaj način se i ujedno bolje iskorišćava prostor oko paradajza koji raste u visinu.

Izvor:boljazemlja.com 

Saveti u gajenju paradajza