Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše deo kamate na pozajmice

Foto:pixabay.free

Foto:pixabay.free

Poljoprivrednici su bankama u junu 2022. dugovali 82,4 milijarde dinara na ime pozajmica, što je za 5,8 odsto više nego istog meseca prethodne godine.

Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju i da se najveći rast agrarnih kredita beleži 2019. i 2020, kada su oni povećavani za 10,6 odnosno 12,7 procenta godišnje. 

I dok poljoprivrednici nisu baš mnogo radi da uzimaju bankarske pozajmice, skupa setva, donedavna zabrana izvoza pojedinih žitarica, ali i ne tako laka situacija u kojoj se agrar nalazi, primorali su mnoge da potraže finansijsku pomoć.

Ima i onih poljoprivrednika koji uzimaju kredite za razvoj i investiciju u proizvodnju. Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše deo kamate na takve pozajmice. Finansira se razvoj stočarstva, koji obuhvata nabavku životinja i premiju osiguranja stoke. Takođe, dotira se deo kamate kod investiranja u ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo. 

- Ovom podrškom obuhvaćena su i ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju, opremu, nabavku hrane za životinje - rekli su nam u Ministarstvu poljoprivrede. - U ovoj godini imamo potpisane ugovore o subvencionisanim kreditima sa 11 banaka i pet osiguravajućih kuća. Prošle godine je iskorišćeno ukupno 4.177 kredita, dok ih je u 2022. dosad odobreno 5.159.

Kako su nam rekli u resornom ministarstvu, fiksna kamatna stopa iznosi tri odsto na godišnjem nivou, odnosno jedan procenat za poljoprivrednike, koji žive i rade u otežanim uslovima, ili imaju najviše 40 godina. Ova stopa važi i za žene nosioce gazdinstava. Inače, ove godine, ko god je tražio kredit za nabavku veštačkog đubriva, nije mu zaračunavana kamata.

Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da su od ukupnog duga svih građana, u junu ove godine, poljoprivredni zajmovi činili šest odsto. Uporedna analiza UBS ukazuje da se kreditna aktivnost poljoprivrednika povećava iz meseca u mesec.
 
I dok su bankarima poljoprivrednici među omiljenim klijentima, oni nisu toliko radi da od njih traže novac na pozajmicu.

- Uzeo sam pare od banke da kupim đubrivo i pripremim zemlju za setvu - ispričao nam je Zoran R. iz Sefkerina. - Ova godina nije nimalo laka, a ni sledeća neće biti mnogo izvesnija. Najteže će biti da se vrati pozajmljeni novac, a naročito ukoliko i sledeća godina bude ovako teška, sa lošim prinosima i preskupim inputima.

Agroinfo.rs/novosti.rs

Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše deo kamate na pozajmice

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković sastala se sa ambasadorkom NR Kine u Republici Srbiji Čen Bo sa kojom je razgovarala o mogućnostima za dalje unapređenje saradnje u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, posebno u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

Nestašice mleka u radnjama više nema, problem je rešen uvozom. Međutim, problem u mlečnom govedarstvu i dalje postoji, a poljoprivrednici polako gase svoje farme.

Opština Arilje raspisala je Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku nove poljoprivredne opreme, mehanizacije i stočnog fonda u 2022. godini.

Videli su i seljaci da od oranica nema vajde, pa su i oni izašli na ulice. Problem je što se asfalt ne ore. To znaju paori, ali oni koji im kroje sudbinu a od njih hleba jedu, očigledno ne znaju. I ne zanima ih mnogo.

Razgovori između predstavnika Ministarstva poljoprivede i poljoprivrednika u Vladi Vojvodine su završeni oko 14.30 časova i to tako da su paori koji već četvrti dan protestuju ispred Banovine i dalje nezadovoljni.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je prinos pšenice ove godine dobar i da u proseku iznosi 5,02 tone po hektaru, što je nešto iznad višegodišnjeg proseka, ali manje nego lane.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета