Pravilnik o načinu i postupku izdavanja međunarodne potvrde o bezbednosti hrane koja se izvozi

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o načinu i postupku izdavanja međunarodne potvrde (sertifikata) o bezbednosti hrane koja se izvozi, kao i evidencija o izdatim potvrdama (Objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 66 od 30. juna 2021. godine)

Ovim pravilnikom bliže se propisuje način i postupak izdavanja međunarodne potvrde (sertifikata) o bezbednosti hrane koja se izvozi, kao i evidencija o izdatim potvrdama.

Međunarodna potvrda jeste potvrda o bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla kojom se potvrđuje da je hrana proizvedena u Republici Srbiji u registrovanom objektu za proizvodnju hrane koji je pod nadzorom inspekcije ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede u skladu sa propisom kojim se uređuje vrsta hrane i način vršenja službene kontrole, kao i lista mešovite hrane i način vršenja kontrole te hrane, kao i da su ispunjeni uslovi navedeni u međunarodnoj potvrdi – sertifikatu (u daljem tekstu: sertifikat).

Postupak izdavanja sertifikata jeste postupak koji obuhvata prijem zahteva, pregled pošiljke, popunjavanje, potpisivanje i overavanje obrasca sertifikata o bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla od strane nadležnog inspektora.

Sertifikat izdaje Ministarstvo preko nadležnih inspektora u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

Sertifikat se izdaje na obrascu u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima ili zahtevom zemlje uvoznice.
Obrazac sertifikata  štampa se na srpskom i engleskom jeziku. a može se štampati i na drugom stranom jeziku u skladu sa zahtevom zemlje uvoznice ili u skladu sa potpisanim međunarodnim sporazumom u oblasti bezbednosti hrane između Republike Srbije i strane zemlje u koju se pošiljka hrane biljnog i mešovitog porekla izvozi.

Sertifikat se izdaje na zahtev subjekta u poslovanju hranom koji se podnosi Ministarstvu preko nadležnog inspektora, a prema adresi poslovnog sedišta subjekta u poslovanju hranom.

Uz zahtev prilažu se sledeći dokazi:

- izvod iz Registra Agencije za privredne registre;
- rešenje o upisu u Centralni registar objekata;
-analitički izveštaj sa zaključkom ovlašćene i akreditovane laboratorije o izvršenim ispitivanjima hrane;
- ovlašćenje podnosioca zahteva, u slučaju podnošenja zahteva preko punomoćnika;
- dokaz o uplati troškova postupka izdavanja potvrde u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.
Sertifikat se izdaje za jednu vrstu pošiljke, odnosno jednu seriju (lot) i za jednog primaoca, i to tako što se potpisuje i overava svaka stranica od strane nadležnog inspektora. Sertifikat se izdaje u jednom originalnom primerku, a njegova fotokopija čuva se tri godine, zajedno sa zahtevom za izdavanje. U slučaju greške pri popunjavanju obrasca sertifikata, taj obrazac se poništava stavljanjem oznake: „storno” i čuva se zajedno sa zahtevom za izdavanje sertifikata i fotokopijom izdatog sertifikata.

U slučaju kada je u odštampanom obrascu sertifikata potrebno izvršiti precrtavanje teksta kako bi se potvrdilo činjenično stanje u vezi sa pošiljkom, pored precrtanog teksta stavlja se paraf i pečat nadležnog inspektora, koji je ovlašćen da izda sertifikat.

Sertifikat se ne može izdavati za pošiljke za koje nije podnet zahtev, koje nadležni inspektor nije pregledao, za koje nisu priloženi propisani dokazi i pošiljke koje nisu više pod nadzorom nadležnog inspektora. Sertifikat se ne može izdavati nepopunjen. O izdatim sertifikatima vodi se evidencija u pisanom i elektronskom obliku.

Agroinfo.rs/epoljomagazin.com

Pravilnik o načinu i postupku izdavanja međunarodne potvrde o bezbednosti hrane koja se izvozi

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Prema podacima Državne revizorske institucije, u Srbiji se najčešće falsifikuju med, kafa, sok, čokolada, rakija, crni hleb i sir, a s obzirom na to da su to osnovne životne namirnice koje se svakodnevno koriste, ova institucija je predložila usvajanje termina "prevare sa hranom" i usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirom o zaštiti potrošača.

Prolazimo kroz prazničnu sezonu, obilje hrane, i punih stomaka. Međutim, šta raditi sa onim što nije završilo u stomaku? Ostaci hrane često ostaju nakon prazničnih trpeza.

Postoji više od 1.200 sorti lubenica na svetu, međutim nijedna nije toliko tražena a ni skupa kao što je sorta crne lubenice Densuka.

Riba je vrlo zdrava, ali je vreme njenog čuvanja dosta kraće od mesa toplokrvnih životinja. Ovome u značajnoj meri doprinosi velika količina vode u ribi, a u tom mislu je vrlo značajno razlikovati svežu od ribe koja nije pogodna za ishranu.

Po kvalitetu, srpski med je nešto iznad svetskog proseka, a na tržištima Britanije, Belgije i Bliskog istoka postiže dvostruko veće cene u odnosu na tržište Nemačke i Italije gde se najviše i izvozi.

Od 1. januara 2022. godine svi poljoprivrednici koji koriste pesticide moraće da prođu obaveznu obuku, dok će sertifikat biti uslov da profesionalni korisnici mogu da nabavljaju sredstva za zaštitiu bilja u poljoprivrednim apotekama.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета