Sprski med skuplji od svetskog proseka

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Po kvalitetu, srpski med je nešto iznad svetskog proseka, a na tržištima Britanije, Belgije i Bliskog istoka postiže dvostruko veće cene u odnosu na tržište Nemačke i Italije gde se najviše i izvozi.

Ukupna proizvodnja meda u Srbiji čini tek 0,44% svetske proizvodnje i nešto preko 2% evropske proizvodnje a prema vrednosti izvezenog meda ona učestvuje sa nepunih pola procenta u svetskom izvozu i sa 1,28% u evropskom, piše mesečnik Biznis i finansije.

Sa prosečnom izvoznom cenom od 4,31 USD po kilogramu, med iz Srbije skuplji je od svetskog i evropskog proseka i skoro dvostruko skuplji od vodećih svetskih izvoznika, Kine i Argentine.

Srpski med je po kvalitetu nešto iznad svetskog proseka, a postiže dvostruko veće cene na tržištima Bliskog istoka, Velike Britanije i Belgije, nego u Nemačkoj i Italiji, gde se najviše izvozi.

– Ova godina neće biti slatka za pčelare. U Savezu pčelarskih organizacija Srbije kažu da će zbog mrazeva i suša koji su pratili ovu sezonu, prinosi biti verovatno manji za polovinu od očekivanih. Trenutno, većina onoga što se proizvede ide u izvoz, koji je prošle godine sa količinom od 2.701 tonu dostigao vrednost od 13,09 mil EUR. Srbija je izvezla za 46% više meda u poređenju sa 2019. godinom, najviše u Italiju, Norvešku i Nemačku – navodi Biznis i finansije.

Prošle godine med je poskupeo na svetskom tržištu zbog nestašica izazvanih lošim prinosima, što su domaći proizvođači iskoristili za plasman svojih proizvoda. Ali istovremeno su potrošili i sve zalihe, budući da je i prošlogodišnja proizvodnja meda u Srbiji od 6.838 tona takođe bila manja u poređenju sa godinom ranije, pa ovogodišnji izvoz najverovatnije neće dostići prošlogodišnju vrednost.

U Srbiji je u poslednjih deset godina prosečno proizvedeno 7.780 tona meda godišnje, s tim što se proizvodnja kretala u rasponu od 4.383 do čak 12.263 tone. Koliko proizvodnja varira iz godine u godinu, ilustruje pokazatelj da je minimalna količina u protekloj deceniji ostvarena 2014. godine, da bi već naredne godine dostigla maksimum od preko 12.000 tona. Ovolike godišnje razlike proizilaze iz još uvek veoma usitnjene i nedovoljno organizovane proizvodnje meda u Srbiji, pa su prinosi meda po košnici u ogromnoj meri zavisni od vremenskih uslova, objašnjavaju Marija Nikolić, Nebojša Nedić i Dragica Božić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, u studiji o konkurentnosti srpskog meda na svetskom tržištu.

Ipak, poslednjih desetak godina beleži se blago povećanje proizvodnje meda u Srbiji i veće interesovanje za pčelarstvo, pa je broj košnica sa pčelama narastao na oko 977.000. To je rezultat boljeg povezivanja pčelara, značajnijih subvencija za ovaj vid proizvodnje, ali i sve većeg broja izvozno orijentisanih kompanija koje obezbeđuju proizvođačima meda otkup proizvoda i pristup ne samo domaćem, već i međunarodnom tržištu.

Mada Srbija ne spada u velike proizvođače meda, ostaju značajne količine za izvoz, jer je domaće tržište malo. Srbija je već godinama neto izvoznik meda, budući da izvezene količine višestruko premašuju uvoz meda koji je gotovo zanemarljiv. Prosečna stopa rasta izvoza meda iz Srbije, posmatrano vrednosno, je relativno visoka i iznosi 12,1%, dok je u apsolutnom iznosu prosečna vrednost izvoza skoro 9,4 miliona dolara godišnje. Najznačajniji obim razmene se ostvaruje sa zemljama Evropske unije, koje su tradicionalno veliki potrošači i uvoznici meda.

Uočljivo je povećanje proizvodnje organskog meda, za kojim sve više raste tražnja na evropskom i svetskom tržištu. Autori studije ističu da Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju meda sa zaštićenim geografskim poreklom, ali trenutno su na nacionalnom nivou pod tom oznakom registrovani samo homoljski med, fruškogorski lipov med i kačerski med.

Oznaku zaštićenog geografskog porekla na međunarodnom nivou ima svega nekoliko prehrambenih proizvoda, i to homoljski med, vino bermet i leskovački domaći ajvar, dok takvu registraciju nema nijedan srpski proizvod na tržištu EU. Med iz Srbije ostvaruje najviše cene na tržištima u Bahreinu, Jordanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali i na tržištima Velike Britanije i Belgije, dok su njegove cene u Nemačkoj i Italiji dva puta niže nego u tim zemljama i značajno ispod proseka na ostalim izvoznim destinacijama.

Ovo ukazuje na potrebu da se preispitaju prioriteti u izvozu, imajući u vidu da se već duži vremenski period najveće količine meda izvoze upravo u Nemačku i Italiju, preporučuju stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Sprski med skuplji od svetskog proseka

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Prošla sezona je za pčelare bila vrlo teška. Ponuda kvalitetnog meda na tržištu je bila mala, a pojavili su se i mnogi falsifikati ovog proizvoda po nižim cenama.

Riba je vrlo zdrava, ali je vreme njenog čuvanja dosta kraće od mesa toplokrvnih životinja. Ovome u značajnoj meri doprinosi velika količina vode u ribi, a u tom mislu je vrlo značajno razlikovati svežu od ribe koja nije pogodna za ishranu.

U Pirotu je 2. decembra 2021. godine održana regionalna konferencija posvećena kvalitetu mleka i bezbednosti hrane koja je regionalnog karaktera i kojoj su prisustvovali proizvođači i prerađivači mleka, predstavnici veterinarskih službi, kao i predstavnici poljoprivrednih stručnih službi.

Kao i u svetu i na srpskim farmama se javlja problem neodgovorne i nekontrolisane upotrebe antibiotika. Stručnjaci upozoravaju poljoprivrednike na štetne posledice do kojih može doći usled upotrebe ovih lekova.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета