Efikasni saveti za iskorišćenje viška hrane nakon praznika i uštedu

Foto:unsplash

Foto:unsplash

Prolazimo kroz prazničnu sezonu, obilje hrane, i punih stomaka. Međutim, šta raditi sa onim što nije završilo u stomaku? Ostaci hrane često ostaju nakon prazničnih trpeza.

Analize pokazuju da se svake godine u Srbiji baci gotovo 250.000 tona hrane, što dnevno iznosi čak 676 tona. Tokom praznika, ovaj broj verovatno raste. Kreativno iskorišćavanje viška hrane može biti izazov, ali postoje načini da se to učini pametno i bez bacanja.

Evo nekoliko saveta kako iskoristiti preostalu hranu nakon praznične sezone:

Pripremite zamrznute obroke: Podelite ostatak mesa, povrća ili priloga u manje porcije i zamrznite ih za kasniju upotrebu.
Napravite supe ili čorbe: Iskoristite preostalo povrće, meso ili pirinač za pripremu ukusnih supa ili čorbi.
Reinventujte obroke: Transformišite ostatke u nove obroke, poput salata, sendviča ili rižota.
Napravite sendviče ili wrapove: Koristite preostalo meso, povrće i umake za brze i ukusne sendviče ili wrapove.
Kompostiranje: Ako imate mogućnost, koristite ostatke hrane za pravljenje komposta umesto da ih bacate.
Delite sa drugima: Ako imate više hrane nego što možete potrošiti, podelite je sa prijateljima, porodicom ili lokalnim zajednicama.
Donirajte organizacijama koje se bave humanitarnim radom: Razmislite o doniranju većih količina hrane lokalnim organizacijama koje pomažu onima kojima je to potrebno.


Što se tiče bezbednosti hrane, preporučuje se konzumiranje ostataka unutar tri do četiri dana, uz pažljivo praćenje temperature frižidera. Ako hrana loše miriše ili izgleda sumnjivo, bolje je baciti je nego rizikovati trovanje hranom.

Efikasni saveti za iskorišćenje viška hrane nakon praznika i uštedu

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Prema podacima Državne revizorske institucije, u Srbiji se najčešće falsifikuju med, kafa, sok, čokolada, rakija, crni hleb i sir, a s obzirom na to da su to osnovne životne namirnice koje se svakodnevno koriste, ova institucija je predložila usvajanje termina "prevare sa hranom" i usklađivanje sa postojećim zakonskim okvirom o zaštiti potrošača.

Riba je vrlo zdrava, ali je vreme njenog čuvanja dosta kraće od mesa toplokrvnih životinja. Ovome u značajnoj meri doprinosi velika količina vode u ribi, a u tom mislu je vrlo značajno razlikovati svežu od ribe koja nije pogodna za ishranu.

Po kvalitetu, srpski med je nešto iznad svetskog proseka, a na tržištima Britanije, Belgije i Bliskog istoka postiže dvostruko veće cene u odnosu na tržište Nemačke i Italije gde se najviše i izvozi.

U Pirotu je 2. decembra 2021. godine održana regionalna konferencija posvećena kvalitetu mleka i bezbednosti hrane koja je regionalnog karaktera i kojoj su prisustvovali proizvođači i prerađivači mleka, predstavnici veterinarskih službi, kao i predstavnici poljoprivrednih stručnih službi.

Kao i u svetu i na srpskim farmama se javlja problem neodgovorne i nekontrolisane upotrebe antibiotika. Stručnjaci upozoravaju poljoprivrednike na štetne posledice do kojih može doći usled upotrebe ovih lekova.

Izmene Zakona o sredstvima za zaštitu bilja od 1. januara 2022. godine predvideće obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme koja se koristi pri tretiranju voća i povrća.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета