Потребно је направити одговарајући однос између корисних и штетних организама, како би први биолошки контролисали друге.

Органска производња подразумева успостављање посебног агроекосистема. То важи и за воћарску производњу. Потребно је направити одговарајући однос између корисних и штетних организама, како би први биолошки контролисали друге. То се постиже прављењем посебног окружења у воћњаку.

"Циљ успостављања одговарајуће равнотеже између ових организама јесте смањење употребе пестицида у заштити биља. Због тога је неопходно унапредити биодиверзитет у воћњаку и створити такве еколошке услове који ће погодовати насељавању корисних организама", објашњава Мимица Костић-Ђорђевић из ПССС Пирот.

Мере унапређења биодиверзитета

Додаје да се у органској производњи воћа препоручују следеће мере унапређења биодиверзитета:

• на ивицама воћњака се остављају живице и жбуње, као склониште и место размножавања за многе врсте. Такође, живе ограде могу да буду и храна за животиње;
• међуредни простори се косе по потреби, а редови се не одржавају у чистом стању у току читаве године;
• траке самониклог биља или еко-ивичњаци налазе се свуда на ивицама парцела, на деловима који се не користе за производњу воћа;
• непроизводне парцеле се косе као култивисане или екстензивне ливаде;
• подстиче се насељавање појединих предаторских животињских врста;
• прављење склоништа за ласице, јежеве, ровчице, разне змије и друге корисне животиње, исто тако и гомиле камења и слична места за њихово скривање;
• постављање седалице за птице грабљивице (мишар, соко, сова и др.) изнад круне воћака;
• постављање кућица за птице сенице у круни воћака;
• посуде са сламом треба вешати у круни воћака као склониште за ухолажу.

Костић Ђорђевић додаје да је одржавању природне равнотеже у воћњаку ипак немогуће у потпуности остварити. Због тога је, у циљу заштите воћа од болести и штеточина, неопходна делимична употреба хемијских метода.

agroklub.rs

Биолошким методама против штеточина