GLJIVARSTVO

Херициум еринацеус се може наћи широм северне хемисфере у Европи, Источној Азији и Северној Америци. Егзотичан изглед гљиве, која изгледа као да није са овога света, инспирисао је њене љубитеље да јој дају низ необичних назива: лавља грива, мајмунова гљива, мајмунова глава, медвеђа глава, брадати јеж, јежова гљива, пом пом (јер подсећа на лоптице које се налазе на крају вунених капа)

Шумско пиле (Лаетипорус Сулпхуреус) или, како се у народу још зове, жуто пиле или жути хлеб, релативно је честа гљива.

Висок садржај протеина и ниска калорична вредност јесу главни разлози хранљивости гљива. Разликују се од биљака, јер садрже све есенцијалне аминокиселине потребне за људски организам, а исто тако разликују се од животињских намирница, јер садрже минималне количине липида.

АРМИЛЛАРИА МЕЛЛЕА

Латински назив ове гљиве, Ентолома долази од старогрчке ријечи ентос, што значи унутарњи и ријечи лома, што значи руб, као асоцијација на повијени руб клобука што је случај с више врста унутар рода. Назив цлyпеатум латинског је поријекла и значи попут округлог штита.

Висок садржај протеина и ниска калорична вредност јесу главни разлози хранљивости гљива. Разликују се од биљака, јер садрже све есенцијалне аминокиселине потребне за људски организам, а исто тако разликују се од животињских намирница, јер садрже минималне количине липида.

За Ганодерма Луцидум печурку или "Реиши"(јапански назив), се зна, по писаним траговима, да је лековита - последњих 4.000 година. Стари Кинези су обожавали. Болујете ли, без обзира од чега, Кинези ће вам препоручити "Линг жи", што на кинеском значи "света печурка"! Звали су је и "дрветом живота", као и "биљком дуговечности"

Буковаче су печурке које се лако налазе у природи и код нас су врло цењене. Налазимо је у природи након киша, када је топло, али и зими када ретко можемо наћи друге печурке, па је омиљена међу берачима.

За узгајање гљива вам је потребно стпљење и време, али ће вас природа наградити. Љубитељи гљива са нестрпљењем очекују топле дане да крену у бербу, али осим потраге за њима у шуми, можемо их узгајати у нашем врту или воћњаку. За узгајање гљива на овај начин требаће вам погодан простор, мало знања и много стрпљења.

Лековита гљива шитаки традиционално се производи у природи на дрвеним облицима, најчешће храста. У Јапану се користи локална врста из породице букви коју зову ши, па отуда и назив ове гљиве.

Самоникле и гљиве из организоване производње најбоље је употребити док су још свеже. Веће количине гљива, које не можете одмах искористити, конзервирајте. То можете учинити бланширањем, замрзавањем, сушењем или кисељењем.

Можда најпознатија гљива на свету је Аманита мусцариа – мухара. Распрострањена је широм северне хемисфере али је у скорашање време расађивањем садница раширена и по целој јужној полулопти. Код нас је у великим количинама има на Фрушкој гори и упркос томе што има упечатљив изглед неуки берачи је лако могу заменити са веома укусном и цењеном благвом.

Лисичарка има карактеристичну жуту боју и углавном нема врсте са којом би се могла заменити. Не перу се. Могу да се једу свеже, да се суше, саламуре или замрзавају. Не треба јести више од два пута недељно.

Узгој печурака је постао изузетно популаран. Неким произвођачима печурке су примарни производ, док је другима додани извор зараде. Уколико имате пуно целулозног материјала при руци, можете га искористити за додатну зараду или да себи обезбедите здраву храну.