PČELARSTVO

Od 2018. godine, na inicijativu Slovenije se 20. maja obeležava svetski dan pčela. Ovaj dan trebalo bi da nas podseti koliko je važno da čuvamo i negujemo pčele koje su proizvođači hrane koju jedemo i koje imaju ulogu očuvanja životne sredine.

Pčele su izvanredna. One oprašuju useve, prave ukusan med, a nova istraživanja i tehnologije pokazuju da će one u budućnosti moći da se koriste u znatno složenijim procesima.

Ne može se poreći da su pčele važan deo našeg ekosistema. Međutim, o njima se zna mnogo više od puke proizvodnje meda i oprašivanja naših biljaka. Sledi sedam činjenica o pčelama za koje možda ranije niste čuli.

Hotel za pčele je savršeno mesto za gnežđenje ženskih pčela „samotkinja“, uključujući crvene zidare i pčele za rezanje lišća. Ove usamljene pčele nisu agresivne i malo je verovatno da će nekog ubosti.

U zavisnosti od stepena izloženosti, dejstva i vrsta sredstava za zaštitu biljaka kojima su pčele bile izložene, postoje razlike u simptomima koji se ispoljavaju u ponašanju pčela. Ove promene variraju od blagih, do onih veoma opasnih, pa čak i letalnih.

Pčele su izuzetno važne za naš opstanak i zato bi trebalo da im u svojim baštama osiguramo cvetne vrste čije se cvetanja ne preklapa kako bi one i drugi oprašivači imali prilike da gostuju u vrtu tokom cele sezone.

Pčelinji polen je svetao, blago gorkast prirodni prah koji pčele sakupljaju u posebnu vreću. U alternativnoj medicini polen se koristi kao prirodni lek za mnoge bolesti.

Solitarne pčele su svuda oko nas i često ne pridajemo veliki značaj svemu onome što one rade. Međutim, važno je znati da se ove pčele nazivaju i pčelama voćnjaka jer su veoma korisne u zasadima različitih vrsta voća, povećavajući njegov rod.

Organsko pčelarstvo znači izuzetno kvalitetan i zdrav med, zaštićene pčele i potpuno očuvanu životnu sredinu. Pa uprkos tome u svetu postoji tek nekoliko hiljada pčelara koji su svoje pčele podvrgli metodama organske proizvodnje meda.

Da pčele lagano izumiru je skorašnja vest koja nije prošla mnogo zapaženo. Na žalost, sedam vrsta domaćih pčela se uvrstilo u spisak ugroženih vrsta. Zašto bi ovo trebalo da bude veoma uznemiravajuće za javnost?

U Beogradu je nedavno predstavljena XIII Siva knjiga koja sadrži preporuke za smanjenje opterećenja privrede, a svoje mesto u njoj našlo je i pčelarstvo.

Med svojom dugovečnošću ne gubi svoja svojstva, posebno ona lekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.

Istraživači su otkrili da pčele u Vijetnamu sakupljaju i razmazuju životinjski izmet oko košnica kako bi sprečile napade velikih stršljena.

U Nemačkoj se poslednjih godina sve više javljaju pčelari čija pčelinja društva propadaju u proleće i leto sa simptomima masovne pojave pčela radilica koje puze ispred košnica, ali se ne sakupljaju u gomilice na travi kako je to uobičajeno kada je u pitanju nozemoza, crevna bolest odraslih pčela.