VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

Proizvođač jagoda iz okoline Smedereva otkrio je zašto dobra prodaja ne znači uvek i veliku zaradu. Najveći problem su ulaganja u obnovu zasada i opremu.

Srbija je peta u svetu po izvozu višanja, sa prihodima koji premašuju gotovo 59 miliona evra godišnje. Najveće količine odlaze na tržišta Evropske unije, a značajan deo se plasira i u Rusiju i Bosnu i Hercegovinu, pišu Novosti.

Predsednik udruženja proizvođača malina "Vilamet", Mileta Pilčević rekao je danas da protestom pred Opštinom Arilje ništa ne traže od te lokalne samouprave, već da žele da ih vidi država Srbija zato što rade "džabe".

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je danas objavilo da ove godine očekuje berbu od 1,5 i 1,6 miliona tona voća – 46,5 odsto veću nego 2025, ukoliko ne bude nepogoda.

Proizvođači su dužni da im uz novac obezbede i smeštaj i hranu

Berba višanja u niškom kraju počeće predstojećeg vikenda, ali su voćari nezadovoljni otkupnim cenama i sasvim izvesno će pojedini odustati od berbe, rekao je agenciji Beta Hranislav Stojanović, stručni saradnik za voćarstvo u opštini Merošina, čuvenoj po višnjama.

Srbija je zemlja vina, a vinogradarstvo i vinarstvo vekovima su deo našeg identiteta, kulture i tradicije.

Prema rečima profesora Rajića, situacija u regionu i kod ključnih evropskih igrača ide naruku Srbiji

Na prvom mestu nalazi se Azerbejdžan, koji je u 2025. godini izvezao jabuke u vrednosti od 60 miliona dolara, dok je Kina u istom periodu izvezla 50 miliona dolara jabuka

Građani besni zbog astronomskih cena voća

Kilogram trešanja u maju prošle godine na nekim pijacama koštao je i do 1.500 dinara.

Donji Matejevac pored Niša poznat je i po relativno novoj sorti kajsije, nastaloj prirodnom mutacijom upravo u ovom mestu, na imanju Budimira Rašića, po kome ona i nosi naziv buda.

Sa prvim prolećnim danima na zelenoj pijaci u Čačku osetio se i pravi dolazak nove sezone – tezge su oživele, stiglo je sveže povrće, a prve jagode već privlače pažnju kupaca.

Ekstremni vremenski uslovi tokom 2025. godine doveli su do toga da je 10 od 16 praćenih voćnih vrsta zabeležilo rekordno loše prinose, što stručnjaci povezuju sa sve izraženijim klimatskim promenama