Možda do sad i niste bili upoznati sa ovom biljkom i njenim delovanjem, ali mi ćemo vam izneti važne činjenice vezane za ovu biljku.

Bunika je endemska vrsta biljke koja se najčešće sreće na Mediteranu i u oblastima zapadne Azije, a takođe je rasprostranjena i širom Evrope, Azije i Severne Afrike.

Raste kao smrdljivi korov kraj naselja, ruševina, na zapuštenim i neobrađenim mestima

To je čvrsta, oko 1/2 m visoka, jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, teškog, neugodnog mirisa, na vrhu jako razgranata. Nepravilno, perasto, jajoliko lišće veliko je i sedi na stabljici bez peteljke. I prljavožuti cvetovi, u dnu ljubičasti, imaju takođe kratke peteljke i stoje pojedinačno u lisnim pazušcima, a gore u klasu. Plod je žućkastosmeđa, na vrhu nazubljena čahura s poklopcem, puna semenja. Biljka je dlakava, lepljiva gorkog i ljutog okusa. Svi su delovi biljke otrovni.

Sadrži: Alkaloid hiosciamin, nešto skopolamina i atropina, a u sjemenu ima još i 20–30% masnog ulja i oko 30% škroba, glikozidne gorke tvari hyoscipikrina i nešto eteričnog ulja.

Bere se: Cvate u junu i julu, pa se tada sakuplja lišće.

Pripremanje leka, primena i delovanje:

Širi zenice, usporava puls, suši grlo i usta – kao i beladona, od koje se razlikuje po tome što je nešto manje otrovna, manje nadražuje mozak, izaziva čvršći san, ali ne dovodi do ludačkog ponašanja . Primjenjuje se kao lek protiv neuralgija, išijasa, reumatizrna živaca, histerije, hipohondrije i eklampsije, padavice, delirija alkoholičara i kašlja svake vrste.

Glavna lekovita svojstva bunike su sedativno i analgetsko, pa je bunika često korišćena za bol urinarnog trakta, posebno u slučaju kamena u bubregu. Kod Parkinsonove bolesti pomaže protiv drhtanja i krivljenja lica, kočenja mišića, posrtanja u hodu. Služi kao lek protiv grčeva u želudcu, crevima i mokraćnom mehuru. Reguliše i puls. Najbolje je upotrebljavati tinkturu bunike, 10 puta razređenu destiliranom vodom u dozi od po 1-4 g, ili triput dnevno po 6-24 kapi posle jela.

Kuvanjem bunike lišća u ulju dobija se oleum Hyoscyami coctum, a prave se i različiti melemi za masažu i mazanje protiv reume. Bunika čini deo mešavine u cigaretama protiv astme i nekih pilula za čišćenja creva. Kao sedativ daje se zajedno s morfijumom.

Zbog otrovnosti treba pripravke bunike uzimati samo pod kontrolom liječnika, a lijekove od nje smije pripremati samo ljekarnik, i to isključivo na liječnički recept. Znaci trovanja bunikom slični su kao kod trovanja velebiljem. Čovek se oseća kao da lebdi i da nogama ne dodiruje zemlju, hvata ga san i on pada u komu, jer nastaje paraliza centralnog nervnog sistema, osobito centra za disanje.

Važne napomene
- Deca i trudnice nikako ne smeju doći u dodir sa bunikom!
- Ukoliko berete buniku, obavezno koristite zaštitne rukavice zato što se otrov bunike može apsorbovati kroz kožu i nakon branja dobro operite ruke sapunom i mlakom vodom.
- Nivo toksičnosti bunike zavisi od toga u kom prirodnom staništu raste.
- Bunika može da ispušta veoma jak miris, pa i sam udisaj tog mirisa može dovesti do stanja euforije i haluciniranja.
- Prvi simptom trovanja bunikom jeste gubljenje pamćenja, a simptomi mogu biti i ubrzan puls, suva usta, konstantan osećaj žeđi, dehidratacija čitavog organizma, povraćanje, teško disanje, magljenje vida, raširene zenice.

Agroinfo.rs

Lekovitosti otrovne biljke BUNIKE koje treba znati