Ova godina je bila vrlo loša za pčelarstvo, a prinosi livadskog, bagremovog i lipovog meda će biti za 70-75 odsto manji od prosečnog. Sve to utiče na formiranje cene ovog proizvoda.

 Neki pčelari uopšte neće imati meda zbog klimatskih promena, čestih kiša i hladnih noći u vreme cvetanja biljki, jer tada pčele ne mogu da skupljaju nektar. Zbog različitih faktora med je poskupeo više od 100 odsto, tj. sa šest, sedam evra na više od 15 evra za kilogram.

Najtraženijih vrsta meda neće biti dovoljno na tržištu, osim suncokretovog čiji prinos ove godine nije smanjen, ali ga potrošači nerado kupuju, iako je podjednako kvalitetan kao i bagremov.

Međutim i ono što naši pčelari uspeju da proizvodu u velikoj meri će se prodavati na inostranom tržištu, uglavnom u EU koja je najveći potrošač, a kako kažu pčelari, čak su i kineski trgovci iskazivali interesovanje da ga uvoze u svoju zemlju.

Srbija je inače prošle godine ostvarila do sada najveći devizni priliv od izvoza meda od 15,1 milion dolara, prodajom 2.701 tone meda.

Nestašica pogoduje falsifikatorima

Ove godine u našoj zemlji je uhapšen i prvi falsifikator meda, a prijavljeno je više desetina sumnjivih proizvođača koji su brojni naročito u vreme nestašice tog proizvoda. Procenjuje se da su, osim što su potrošačima ponudili nekvalitetan proizvod, utajili porez u iznosu od oko 500.000 evra.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Niski prinosi diktiraju cenu: Med skuplji i do 100 odsto