Sastrica (Lathyrus sativus L.) je jednogodišnja biljna vrsta iz familije leguminoza (Fabaceae). Ova biljna vrsta je prvo počela da se uzgaja na Balkanskom poluostrvu, a danas je potpuno potisnuta sa naših njiva.

Ovo je jednogodišnja zeljasta biljka koja jako dobro podnosi sušu. Vegetacioni period je 80-110 dana, a uspeva na plodnim, dubokim zemljištima, kao i na nešto lakšim. Predstavlja izuzetan predusev ozimoj pšenici i obavezno se gaji u plodoredu. Boja cveta može biti roze, bela, svetlo plava, crvena ili ljubičasta. U narodnu je poznata i pod imenima kao što su hercegovački grah, jari grah, sekirica, plavi grašak i indijski grašak.

Seme sastrice je slično semenu sočiva po hemijskom sastavu. Koristi se u ljudskoj ishrani , za pravljenje raznih jela, a raskuvava se kao pasulj. Brašno ove biljne vrste se koristi za proizvodnju raznih peciva. Seme je relativno krupno, nepravilnog oblika 4-8 mm. Jestivo je samo u manjim količinama. U suprotnom, usled stalne i obilne konzumacije sirovog semena ili čistog brašna, može doći do trovanja i bolesti koja izaziva paralizu donjih ekstremiteta, kako kod ljudi, tako i kod životinja.

Takođe, od sastrice se pravi kvalitetna koncentrovana stočna hrana. Zelena masa i seno su kvalitetna kabasta stočna hrana, a slama i pleva se mogu uspešno koristiti u ishrani preživara.

Korisna svojstva semena sastrice

Seme ove biljne vrste je vrlo bogato mineralima (P, Mg, Fe, Zn, K, Ca), proteinima (25-33%) i aminokiselinama (histidin, leucin, valin, izoleucin, glutaminska i asparaginska kiselina). U ljudskoj ishrani se može koristiti kao varivo, kao dodatak salatama i u obliku brašna koje se sa drugim vrstama brašna meša u veoma malim količinama.

Agroinfo.rs 

Sastrica: Biljka potisnuta sa naših njiva a može biti dodatak ljudskoj i životinjskoj ishrani