Seoski turizam je jedna od najperspektivnijih grana turizma.

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Razlog dolaska velikog broja turista u seoska područja, pre svega gostiju iz velikih gradova su netaknuta priroda, čist vazduh, zdrava voda za piće, tradicionalni specijaliteti naših krajeva (gastronomija), ali i tradicionalno, srpsko gostoprimstvo. Srbija ima veliki potencija!!

Naša sela obiluju prirodnim lepotama, kulturno-istorijskim znamenitostima i na njihovom području ili u neposrednoj blizini održavaju se brojne manifestacije. Potencijali za razvoj seoskog ili ruralnog turizma u Srbiji su veliki.

Novi trendovi na turističkom tržištu ukazuju na činjenicu da sve više turista želi da boravi na ruralnim turističkim destinacijama, sve više njih se odlučuje za kraća putovanja i boravak u jedinstvenom prirodnom okruženju, daleko od gradske gužve, sve više gostiju želi da upozna kulturu različitih delova Srbije i da uživa u tradicionalnim specijalitetima, gastronomiji, domaćoj hrani i pićima. 

Broj registrovanih domaćinstava se svake godine uvećava a ovaj vid turizma posebno je razvijen u Zapadnoj Srbiji, Vojvodini, Centralnoj Srbiji. Vlada Republike Srbije je u Strategiji razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji, među sektore koji mogu da podstaknu ekonomski razvoj, povećaju zaposlenost i devizni priliv, uvrstila i turizam. Mogućnost razvoja seoskih područja sadržane su u njihovoj modernizaciji, uz očuvanje sociokulturnih obeležja. Izgradnjom infrastrukture, unapređenjem komunalnih usluga i stvaranjem uslova za zapošljavanje naša sela bi oživela i to bi mogao da bude razlog ostanka mladih u seoskim sredinama. 

Turizam je kompleksna delatnost i sadrži širok spektar pozitivnih uticaja na selo,njegovu ekonomiju, stanovništvo i okruženje. Dakle, usluge smeštaja i ishrane nisu jedino što turisti „kupuju“. Zadovoljan turista će kupiti namirnice od domaćina,suvenire, predmete domaće radinosti, platiće organizovane izlete, robu široke potrošnje, prevoz itd.

Treba voditi računa i o tome da nekontrolisani razvoj ove delatnosti može da ima i negativne posledice. Neophodno je očuvati kulturu stanovanja i življenja na selu od urbanizacije i unošenja netipičnih arhitektonskih elemenata
i razvijati tradicionalne kulturne vrednosti. Takođe, u skladu sa preporukama i standardima EU treba voditi računa o životnoj sredini. Poljoprivreda je najznačajnija, a često i jedina delatnost na selu.

Boravak na selu može postati nezaboravan turistički doživljaj. Sve veći broj turista želi da aktivno provede odmor, da nešto novo nauči, da se rekreira, obogati saznaja o istoriji, kulturi i tradiciji našeg podneblja. Pri tom, ne sme se poremetiti harmonija gazdinstva koje živi, poslovi koji se redovno obavljaju, radovi u polju, gajenje stoke, obrađivanje zemlje, prerada poljoprivrednih proizvoda, izrada predmeta domaće radinosti.

Ukoliko su zainteresovani, gosti mogu da učestvuju u poljoprivrednim radovima, da vide kako se obrađuje zemlja, beru kukuruz, grožđe, jabuke i kupine, kose livade, uberu paradajz i papriku, iščupaju luk i šargarepu, da sami pripreme zimnicu,ajvar, džem, slatko, domaći sok, i uz određenu nadoknadu ponesu kući proizvide koje su pod budnim okom domaćice pripremilil. Tokom leta mogu da učestvuju u branju lekovitog bilja, nauče kako se suši i od njega pripremaju čaj tokom zimskih meseci. Ovakve aktivnosti mogle bi da postanu prava atrakcija.

Turisti mogu da nauče mnogo o životu i običajima na selu zahvaljujući domaćoj radinosti. To je deo narodne baštine. Gosti u našim selima mogu da nauče kako se češlja i prede vuna, tkaju ćilimi, štrikaju džemperi, prsluci i čarape, kako se veze i hekla, ali i kako rade kovači, grnčari, abadžije i užari.

Država Srbija manifestacije smatra jednim od najvažnijih potencijala za razvoj turizma. Organizovani događaji okupljaju veliki broj posetilaca, koji troše novac na destinaciji i postaju konzumenti različitih usluga.
Manifestacije pružaju velike mogućnosti za privlačenje turista (domaćih i stranih) a privredni efekti njihovog dolaska koji se odnose na broj posetilaca, broj noćenja, potrošnji, itd su izuzetno važni.

Seoski turizam je razvojna šansa ne samo za pojedinca, već i za celo selo,za određenu destinaciju. Primeri izvanrednog uspeha u seoskom turizmu Srbije ukazuju na činjenicu da su pojedini krajevi oživeli od ovog posla.

Izvor:Vodic-za-seoske-domacine

Seoski turizam je jedna od najperspektivnijih grana turizma.

Komentari

  • Od Ivan
  • 2021-01-21 19:50:46

Najbolje je seoski turizam razvijati zajedno sa organskom poljoprivredom u tim istim selima. Tada se seoskom turizmu daje veći nivo ponude. Naravno uz pčelarstvo. Pogotovo domaće i autohtone sorte voća i povrća.

best place to buy cialis online Some forms of Doxicor are used to prevent malaria, to treat anthrax, or to treat infections caused by mites, ticks, or lice

The liposomes may also include cholesterol and or cholesterol derivatives i what pharmacies can you buy zithromax over the counter 2003; 32 1 25- 38 PubMed Google Scholar

propecia before after BP treatment increased or maintained BMD values at the end of therapy and at one year post treatment

970 MINIPRES SR PFIZER 1 mg Caja x 30 cГЎps tadalista vs cialis 99 Kaldyum Kalijum Hlorid Luka Kalio chlorido tirpalui Kaliolite Kalium AstraZeneca Kalium Chloratum 10 Pm Kalium Chloratum Sopharma Kaliumchlorid 7, 45 B

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Na obroncima Suve planine, na izlazu iz Sićevačke klisure smestilo se selo Tamnjanica, koji mnogi danas nazivaju srpskom Provansom. Zahvalujući svom položaju, ruža vetrova ovde ne prestaje tokom cele godine, a to su kažu idealni uslovi za gajenje brojnih autohtonih vrsta biljaka, voća i vinove loze.

U Evropi se godišnje proda 10,5 miliona tona hrane za kućne ljubimce, a sve više proizvođača iz Srbije vidi svoju šansu da se oproba u ovom biznisu i osmišljava nove proizvode za ovo tržište koje ubrzano raste.

U nekom selu živeli su čovek i žena, čovek na njivi, a žena radila u kući. Čovek bi odmah, čim bi dan osvanuo, uhvatio volove i otišao u polje orati, a žena bi ostala kod kuće radeći, te bi mu uvek donela ručak na njivu.

Od početka godine 260 seoskih kuća sa okućnicom dobilo je nove stanare, a među današnjim dobitnicima je 80 parova, 16 samohranih roditelja i 55 pojedinaca.

Vredne ruke, traktor i parcela dobre zemlje odavno nisu garant za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će od naredne godine uvesti prijavljivanje za podsticaje po osnovu javnih poziva u cilju skraćivanja postupka obrade zahteva i brže isplate sredstava.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета