Sunčanica se može sresti i sa nazivima kao što su kozarka, prstenka ili srndać. Rasprostranjena je na teritoriji Bugarske ali i Srbije.

Glavna osobina po kojoj se izdvaja od ostalih je njen neverovatan i specifičan ukus.

Šešir mlade sunčanice je jajastog oblika i ne širi se dok se stablo ne formira u potpunosti. Tada njen obim počinje plako da se povećava. Dok se šešir formira i polako se širi, on kida deo koji se nalazi ispod šešira, pa se kao posledica tog kidanja formira prsten okolo drške.

U potpunosti razvijen šešir kod sunčanice je ravan, a pri povoljnim uslovima i uz dovoljnu vlažnost može narasti u veliki krug. Na ovoj pečurki se mogu primetiti koncentrični krugovi sačinjeni od braon ljuspama, koje mogu bili bele, bež ili svetlobraon boje.Ivica šešira nije savijena, već po sebi ima visuljke,u sredini šešira postoji ispupčenje  braon je boje.

Drška sunčanice može dostići visinu i do 40 cm i obrazuje se pre šešira. 

Meso pečurke je meko, ali nije sklono raspadanju. Bele je bole, ali ako dođe do neke povrede ili oštećenja, ono poprima roze boju. Ima prijatnu aromu koštunjavog voća, najviše ukusom podeća na lešnik, koji se posebno oseća kod starijih pečuraka.

Sunčanicu možete brati od ranog proleća do kasne jeseni. Sunčanica uglavnom raste po šumama i otkrivenim planinskim pašnjacima. U većini slućajeva s emože naći u šumama i žbunju.

Sunčanica spada u najukusnije jestive gljive. Kao i druge vrste, sunčanica je takođe korisna za organizam i snabdeva ga vrednim vitaminima i mineralima. 

Kod branja sunčanice treba voditi računa da se ne pomeša sa nekom vrstom otrovnih gljiva. U nekim slučajevima mlade, tek nikle, sunčanice podsećaju na neke druge vrste pečuraka, pa je preporučljivo da se sačeka da pečurke porastu, pa da se tek onda beru, radi lakšeg prepoznavanja.

Izvor:bonapeti.rs

Gljiva sunčanica