Ovo „sveto rastinje” teško opstaje u našem podneblju, u nekim manastirima u Srbiji ipak uspevaju da ga gaje u svojim baštama.

Bogorodičine suze ( Coix Lacryma ) Jovova trava, Vijetnamski biser, Biserni ječam… pripada porodici Poaceae, poznata biblijska biljka, poznatija ljubiteljima prirode kao „suza Djevice“.

Poreklom je iz jugoistočne Azije, ali se kasnije prirodno rasprostranila u mnogim drugim oblastima, najčešće se može videti pored močvarnih mesta i potoka.
Biljka je podeljena na 2 podvrste: divlju i kultivisanu. Divlja je vrlo tvrde ljuske i koristi se uglavnom za razne zanate i ukrase. Ljuska kultivisane podvrste je mekša, pa se njena zrna nakon prerade koriste u jugoistočnoj Aziji kao prehrambena biljka.

Njene bobice se, osim za izradu brojanica i nakita, koriste i u kineskoj narodnoj medicini. U Indiji se gaji kao hrana za živinu, a pravi se i kaša za ljudsku ishranu i koristi kao dodatak jednoj vrsti piva. U Koreji i Kini od nje se prave destilovana pića, u Japanu sirće, na jugu Vijetnama ova je biljka jedan od sastojaka tradicionalne hladne supe, a na Tajlandu se često koristi za spremanje čajeva.

Za uzgoj ove biljke topla lokacija bez promaje, pogodno osvetljena suncem je idealna jer nedostatak osvetljenja dramatično smanjuje cvetanje.
U područjima sa toplom klimom,Jovova trava promoviše samosejanje. Pored jednogodišnjeg useva, seme se seje krajem aprila. Vreme setve najbolje određuje temperatura tla u gornjem sloju od 10-15 cm. Trebalo bi da bude najmanje + 14- + 16ºC. Setva se vrši u brazde u sloju od 1-2 cm.
U hladnijim krajevima sa kraćim letima se gaji kroz sadnice. Setva semena se vrši krajem marta u kontejnere. Smeša tla se priprema od visokokvalitetne baštenske zemlje pomešane sa peskom 1: 1. Zemlja se održava stalno vlažnom na temperaturi vazduha od + 19- + 21ºS
Biljkama praktično nije potrebno đubrivo. Prva prihrana vrši se na početku faze masovnog cvetanja u julu, a druga u drugoj polovini avgusta fosforno-kalijumskim ili kompletnim mineralnim đubrivom. Cvetovi deluju kao da su od plastike, dok se ne dodirnu.

Ne samo da je seme fascinantno gledati kako se pojavljuje, već je zaista zabavno koristiti u zanatima. Seme ima malu rupu u sredini, što ga čini savršenim izborom za upotrebu kao perla u nakitu.

Mnogi hilandarski monasi prave brojanice od bobica biljke koja se zove „bogorodičine suze”. Mada kažu da ovo „sveto rastinje” teško opstaje u našem podneblju, u nekim manastirima u Srbiji ipak uspevaju da ga gaje u svojim baštama.

Agroinfo.rs/politika.rs

Sveta biljka od koje hilandarski monasi prave brojanice