Prvi nalazi šumske šljuke u Srbiji datiraju još sa kraja 17. veka prvi put na gnežđenju kod nas je zabeležena 1899. godine na Kopaoniku. Naučnici su otkrili da su šumske šljuke najbrže ptice letačice!

Šumska šljuka (Scolopax rusticola) krajem 20. i početkom 21. veka se gnezdi uglavnom u brdsko-planinskim predelima Srbije, dok je u Vojvodini gnežđenje zabeleženo u malom broju šumovitih oblasti.

U našoj zemlji najčešće se mogu sresti šumska šljuka (Scolopax rusticola), barska šljuka (Gallinago) i šljuka livadarka (Gallinago media). Dugačka je od 34 – 36cm, teška od 350 – 400g. Boja perja joj je veoma dobro prilagođena uslovima staništa. Kljun je ravan, na kraju tupo zaobljen i dug od 6 – 8cm. Uglavnom je aktivna noću, veoma retko danju.

Šumska šljuka se hrani semenkama, korenjem, glistama, puževima, insektima, a njeni prirodni neprijatelji su: kune, tvorovi, lasice, ptice grabljivice.  U toku migracije hrani se i slatkovodnim školjkama i rakovima. 

Pari se početkom proleća kada snese po 1-2 svetlo-smeđa jajeta, sa sivo-smeđim pegama. Ženka leži sama na jajima oko 22 dana. Mladi ostaju uz roditelje oko 40  dana, nakon čega se osamostajuju.

Njihovo perje se koristi za izradu mokrih mušica i nimfi! Životni vek šljuke je teško odrediti, jer se razlikuje od vrste do vrste. Mogu živeti od 3 godine (šumska šljuka) pa do 9 godina (šljuka livadarka).

Šljuke su izuzetno cenjena lovna divljač, naročito u severnim delovima Evrope. U našoj zemlji lovna sezona počinje početkom avgusta a završava se krajem februara. Za lovce, lov na šljuke predstavlja pravi užitavanje, jer se one uspešno skrivaju u vegetaciji.

Agroinfo.rs

ŠUMSKA ŠLJUKA : Stanište, ishrana i lovna sezona