Višegodišnji zasadi u voćarstvu i vinogradarstvu, kao i ratarske i povrtarske kulture odnose hranljive materije iz zemljišta, što uslovljava smanjenje prinosa dužim iskorišćavanjem zemljišnih površina.

Da bi se obezbedili veliki prinosi u voćnjacima i vinogradima, naročito na velikim plantažama gde su velika ulaganja, đubrenje stajnjakom obavlja se svakih 4 - 6 godina, uz
đubrenje svake godine sa znatnim količinama mineralnog đubriva.

Voćnjaci i vinogradi za razliku od ratarskih kultura zahtevaju specijalne mašine za đubrenje ili adaptaciju mašina koje se primenjuju u ratarstvu, zavisno od konfiguracije terena, razmaka između redova, mogućnosti približavanja redovima i slično. Kod širokog razmaka između redova koriste se rasturači stajnjaka koji se primenjuju u ratarstvu.  Primena stajnjaka postavlja određene zahteve u pogledu roka rasturanja, načina i jednoličnosti. Uzimajući u obzir ove zahteve kao i okolnost da se stajnjak rastura u količini od 40 t/ha, a da je prosečna zapreminska masa oko 800 kg/m3,znači da se na jedan hektar rastura oko 50 m3.

Pored transporta plodova, izvoz stajnjaka predstavlja najveći obim poslova u transportu u poljoprivrednoj proizvodnji.

                                                                                                 UTOVARAČI STAJNJAKA
Utovarači stajnjaka obavljaju utovar ovog đubriva, pri čemu se u svakom ciklusu obave sledeće operacije: zahvatanja, čupanja, podizanja i istresanja. Težina ovih operacija može da se ilustruje podatkom da za utovar stajskog đubriva koje sadrži neseckanu slamu, radna norma iznosi 1,6 - 2,0 t/h, a za stajnjak sa seckanom slamom do 2,6 t/h.
Najčešće se primenjuju traktorski utovarači i to: prednji ili frontalni i kranski.
Upotrebljavaju se i stacionarni utovarači koji mogu da budu kranski i viseći, kao i posebni uređaji sa transportnim trakama.

Frontalni traktorski utovarač
Ovaj utovarač je nošeni traktorski uređaj, koji se sastoji od bočnih cevastih nosača, donjim krajem zglobno učvršćenih za trouglasti ram pričvršćen na traktor.
Ovi bočni nosači podižu se i spuštaju prednjim delom delovanjem hidrauličnih cilindara, koji su smešteni oko sredine traktora i zglobno učvršćeni.

Frontalni utovarači mogu da budu zadnji, kada se bočni nosači podižu zadnjim traktorskim polugama hidrauličnog podiznog uređaja. Utovar se obavlja kretanjem traktora unazad. Nosači i vile kod prednjeg utovarača se podižu i spuštaju preko maske traktora i poklopca motora. Zahvatanje stajnjaka obavlja se u pokretu. Traktor prvo prilazi masi stajnjaka i u pokretu zabada svoje vile u tu masu. 

Delovi prednjeg utovarača

-Poprečni nosač

- Vile ili viljuška

- Betonski protivteg

Učinak prednjeg utovarača. Utovarači koji obezbeĎuju veći učinak grade se sa vilama širine 108 - 120 cm, a zahvataju 160 – 300 kg stajnjaka. Dobro uvežban i iskusni traktorista ciklus zahvatanja i pražnjenja jedne viljuške obavi za manje od jednog minuta. Prema tome srednji učinak prednjeg utovarača iznosi 10,0 - 12,0 t/h.

Kranski traktorski utovarač

Ovaj tip utovarača ima potpuno drukčiju koncepciju funkcionisanja. Mora da obezbedi savijanje glavnog nosača na dva mesta i njegovo obrtanje, a snabdeven je posebnim hidrauličnim cilindrima.
Kod ovog utovarača kašika je izvedena u vidu dvostrukih čeljusti sa posebnim cilindrom, čijim se klipom zatvaraju čeljusti – vile.

Izvor: polj.uns.ac.rs 

UTOVARAČI STAJNjAKA