Један од проблема сваког пољопривредног произвођача, већ са првим порастом темепратура јесте одређивање колико је воћним врстама потребно воде. Како је реч о овом важном чиниоцу у воћарској производњи битно је да у правом тренутку биљке добију потребну количину воде.

У крајевима у којима годишња количина падавина не прелази 600 мм током вегетационог периода воћака, не задовољавају се потребе стабала за водом. У таквим условима екстензивног гајења на воћкама су присутни симптоми дефицита влаге који се најчешће испољавају у виду слабијег пораста биљка, мањој лисној маси, слабијем цветању и заметању плодова.

Из тог разлога биљкама је неопходно обезбедити лакоприступачну воду у зони активне ризосфере током целог периода вегетације. У циљу превазилажења оваквог недостатка влаге, практично као обавезну агротехничку меру требало би увести наводњавање воћарских култура, јер сушне године у летњем периоду остављају последице како на принос тако и на квалитет плодова.

Обзиром на чињеницу да је последњих година суша честа појава током целог периода вегетације а посебно у летњем периоду, то оставља озбиљне последице на смањење приноса и погоршава квалитет плодова. Недостатак падавина нарочито је изражен у аридним и семиаридним подручјима, где се смењују влажни са дужим сушним периодима које прате високе температуре.

Утицај штетног дејства високих температура ваздуха на биљке огледа се у оштећењу лисне масе, одбацивању врхова летораста, а понекад долази и до потпуног сушења биљака. Потребе воћака за водом су различите у појединим фенофазама раста и развоја и потпуно су усклађене са евапотранспирационим захтевима микролокалитета на коме се засад налази. Све воћне врсте имају типичне потпериоде вегетативног раста и генеративног развића који се одвијају циклично сваке године.

У пракси се режим наводњавања најчешће користи према критичним периодима у односу на воду. Воћке највише троше воду од завршетка цветања до краја интензивног пораста плодова. Критичне фазе развоја у односу на воду су цветање, пораст лишћа и младица, формирање заметака и пораст плодова.

Фаза цветања
Суво време и дување топлих ветрова доводи до сушења жига тучка тако да морамо заливати са 30- 40 мм то заливање поспешује оплодњу и вегетативни развој воћака. Више се наводњавају јабучасте врсте него коштичаве. Код кајсије су неопходна бар 2 заливања како не би дошло до сушења и како би се повећали приноси.

Фаза развитка плода

Изводи се непосредно пред јунско опадање плодова, уколико у круни има пуно заметнутих плодова онда заливање треба смањивати (изоставити), а уколико има умерено плодова онда је заливање обавезно.

Фаза јулског опадања плодова

Изводи се у време образовања родних пупољака и у време развитка плода (јул-август) на 20-30 дана пре бербе. Ово заливање је важно ако је сушни период јер се троши много воде на плодове и на диференцирање цветних зачетака. Количина воде у сваком термину наводњавања износи 30-60 мм. Заливањем у августу подстићићемо боље диференцирање плодова и повећати крупноћу.

Када наводњавати

-Прво наводњавање требало би обавити десет дана после цветања, уколико је пролеће сушно, а зима је била оскудна са падавинама.
-Друго наводњавање се обавља почетком седмог месеца, у периоду највећег пораста вегетативних органа, када се формирају цветни пупољци за наредну годину и расту плодови. Тада су и највећи евапотранспирациони захтеви спољне средине, те стабла воћака највише троше воду, а период је релативно оскудан падалинама.
-Треће наводњавање обавља се почетком 8. месеца, за пораст плодова, који стижу за бербу крајем 8. месеца и током 9. месеца.
-Четврто наводњавање примењује се само код сората јабука и крушака за зимску потрошњу, али се обавља 25-30 дана пре бербе, како се плодови не би кварили због већег садржаја воде у њима.

Izvor: agromedija.rs

Заливање воћњака: Када биљкама треба највише воде