У равној Панонској низији која се пружа од Мађарске са севера и спушта више на југ, заузевши целу Бачку, изникла је као круна, не претерано висока планина, са највишим врхом Црвени чот од 539 метара. Сматра се да је то заостало острво у некадашњем Панонском мору.Иако није висока, ова планина је драгоцена због свог богатства конфигурације и врста биља и животиња које станују у њој.

Латинско име јој је Алма Монс.

Планински масив се пружа у дужини од 80 км између река Дунава и Саве. Простире се непосредно уз десну обалу Дунава, у правцу запад-исток, од Љубе доШаренграда на западу и до Старог Сланкамена на истоку.

Фрушка гора је препуна видиковаца и зелених чистина. Поред мањих и већих насеља са мноштвом воћњака и винограда, ова, углавном питома планиина, у својим појединим деловима крије и праву дивљину густе шуме, насељене јеленима, срндаћима и дивљим свињама, као и ниском дивљачи. Овде има и стеновитих подручја где се гнезде орлови. Најстарије шуме Фрушке горе су под највишим степеном заштите на подручју Јаворова гудура и „Папратски до“.

Национални парк заузима површину од 25.000 ха и представља праву ризницу флоре и фауне.

Осим стења, ливада и нешто камења, Фрушка гора поседује и велик број језера; тако на западу су језера Љуково, Шеловренац, Добродол, Међеш, Борковац, па, језеро на Поповици, где је викенд насеље, језеро Кудош или Павловачко језеро и још неких 15-так, на различитим локациијама.

На падинама ове планине расту и орхидеје и четинари, али преовлађује листопадно дрвеће попут липе, највећим делом, а затим храста и граба. Нижи делови су раскрчени и ту се налазе пашњаци, виногради и воћњаци.

За туристе, најпривлачнија места на Фрушкој гори су многобројна излетишта а најзначајнија су: Стражилово, где је и гроб Бранка Радичевића, Иришки венац, Чортановачка шума, Партизански пут, Хопово, Главица, Поповица, Змајевац, Летенка, Хајдучки брег, Андревље, Тестера, Цигански логор, Лежимир, Рохаљ базе и Липовача. На неким од тих места као што је Тестера и Летенка, постоји традиција дечјих школа у природи и екскурзија а и у осталим излетиштима постоји смештај где се у самој шуми може провести неко време. Пешачке стазе на Фрушкој гори су кружне и могуће је бирати северну или јужну руту сваке стазе а висинска разлика је од 300 до 500 метара. Сваког маја, овде се одржава маратон прилагођен сваком узрасту и здравственим могућностима учесника.

Од 2013. године овде постоји и Екокамп који се налази у непосредној близини Сремских Карловаца, на Стражилову, и то је једини екокамп у оквиру подручја неког националног парка у Србији.

Оно што још издваја ову планину и њен Национални парк, су и манастири који се налазе на ободу Парка и има их 17. То су православни манастири изграђени крајем 15. и током 16. века, досељавањем српског монаштва и становништва из јужних крајева у страху од Турака и били су центар духовне културе и образовања. Већина тих манастира обновљена је у 18. веку а многи су се обновили тек скоро. Манастири су прави примери барокне уметности на овом подручју. Због њих, ова планина се често назива и српска Света гора.

Srpskoblago.rs

Пар речи о Фрушкој гори