Органска производња – Мере заштите од штетних организама у органској производњи поврћа. У органској производњи биљне болести, штетоцине и корови у свим усевима и засадима, сузбијају се врло сложеним системом поступака.

Од којих су најважнији следећи: – Правилан избор врста и сорти биља (у производњи се користе отпорне сорте), са одговарајућим плодоредом. Неопходно је успоставити интензиван, сложен плодоред где се у једној вегетационој сезони, односно години на истом земљишту узастопно и истовремено (као мешане врсте), захваљујуци позитивним биолошким односима, гаји више врста поврца. Поред познатих мешаних врста: салата и црни лук, паприка и босиљак, парадајз и купус, кукуруз и грашак, кукуруз и пасуљ, кукуруз и врежасте врсте, у органској производњи, као мешане врсте, користе се и оне које својим мирисом или коренским излучевинама одбијају или привлаче штеточине поврћа.

Тако нпр. гајењем парадајза или дувана са купусом смањује се напад бувача на купус (парадајз и дуван инхибирају исхрану бувача) или парадајз са купусом смањује напад купусног мољца, а купус гајен уз црвену и белу детелину мање је нападнут од ваши и купусара. Међутим, постоје и врсте које не успевају добро када се гаје једна поред друге. Мешане врсте корисне у борби против штеточина поврћа.

Органска производња
– Одговарајућа обрада земљишта. У том смислу, настирање земљишта, као агротехничка мера, изузетно је значајно за раст и развој биљака и заштиту од корова. Данас постоје и нове генерације фолија и агротекстила које су и антивирусне (са уграђеним филтером за УВ зраке одређене таласне дужине) које посредно, спречавајући (одбијајући, дезорјентишући) напад штеточина смањују могућност и појаву вируса. Различита обојеност и квалитет горње површине ПЕ фолија и агротекстила (бело/црна, жуто/црна, сребрно/браон) рефлектују одређени спектар, смањују напад ваши, белих мушица и црвеног паука.

Све се редовно анализира, ревидира и проширује.

– Заштита корисних биљака и животиња и стварањем повољнијих услова за развој природних непријатеља штеточина,

Примена непестицидних мера у заштити биља, нарочито у заштићеном простору као што су:

соларизација (стерилизација) земљишта,
Биолошке мере у борби против нематода (мере хигијене, плодоред).
Као предусев значајно је користити невен, кадифицу, драгољуб
компост неких тропских (Азадирацта индица) биљака, које својим хемијским излучевинама смањују број нематода.
Вигња и раж као предусев резистентни су на нематоде И смањују њихову бројност.
Гајење поврћа калемљеним расадом смањује штетност нематода, што је посебно значајно за парадајз. Како би се штетни организми задржали на нивоу економског прага штетности за заштиту биљака користе се и сви други биолошки – природни аспекти заштите (“корисне биљке”, алелопатски односи, предатори). У оквиру заштите биљака, значајно је и коришћење биолошких особина биљака, инсеката, птица и др. у борби против штеточина и изазивача болести.

Наравно, биолошке мере, посебно коришћење преда тора (корисних инсеката) не може одмах дати потпун ефекат. Неопходно је да протекне време па да се мерама које се примењују (еко-коридор, мешане врсте и др.) створе услови за постизање потребне биолошке равнотеже између корисних и штетних инсеката. Једна од ових мера је и гајење биљака које привлаче корисне инсекте, односно оне биљке које су добра станишта (Јефф, 1994).

Ове корисне биљке сеју се око парцела са поврћем или се унутар парцела усејавају траке (еко коридори) ових врста на размак од 100 до 200 м (фацелија, биљке из фамилије Астерацеае, невен, кадифица, хељда, драгољуб и др.).

Примена “биолошких” средстава за заштиту:

- биолошки инсектициди (нпр.против трипса, беле мушице и сл.) базирани на конкурентном односу корисних и штетних инсеката;
- микробиолошки на бази гљива, бактерија и вируса;
- на бази токсина микроорганизама (“аверниектин”, “бацтоспеин”, “биобит”, “фораy”, “новодор”) и
- органска средства за дезинфекцију земљишта (нпр “јет 5”);
- инсектициди на бази биљног екстракта (“пyретрум”, “qуассан”, “ротенон”, “рианин” и др.), као и
- феромонске траке, плоче посебно погодне за заштићени простор.
У систему заштите биљака користе се и биљни препарати врста са познатим фитонци- дним ефектом (бели и црни лук) или оне са мирисом који одбијају или привлаче штеточине (драгољуб и боб привлаче црне лисне ваши) и тако смањују напад на поврће. За дези- нфекцију семена добре ефекте даје јак чај од камилице, рена, белог лука и коприве. Ферментисани екстракт коприве је добар против полегања расада и др.
За спречавање развоја корова користи се и малч (органски или синтетички), али и сетва мешаних усева и подсетва која даје добре резултате код пшенице, кукуруза и поврћа. За подсетву се користе легуминозе (луцерка, детелина и др.) слачица, горчица и траве и то појединачно или као мешани усев када траве чине 25-33 %. Код пшенице подсетва се врши када је пшеница висока 20-40 цм (пшеница се сеје ређе).
Примена пестицида у органској производњи је ограничена.

Инсектициди дозвољени у органској производњи – биљна уља, пиретрин из буваца, квазија, ратенон, биолошка средства на бази бактерија, вируса, гљивица – као што је Бациллус тхуригиенсис, феромони,

Фунгициди дозвољени у органској производњи: бакархидроксид, калијумов сапун, калијум перманганат, сумпор и др.)

У случају потребе (изразит напад штеточина или болести) инспектор за органску пољопривреду може дозволити (уз писмену сагласност) и примену неких биоцида (зелена листа).

Izvor:agro info tel

Органска производња и начини заштите