Divlji jam (Dioscorea villosa) je vrsta tropske puzavice.

Jam je povrće , čiji se gomolj može pripremiti na razne načine: kuvan, pržen, pečen, dimljen, sušen, pripremljen na roštilju, na žaru. Od jama se prave supe i kolači. Većina vrsta jama nije zdrava sirova. Hranljiv je i bogat kalijumom i vitaminom K.

Pod zemljom se razvijaju krtole koji mogu narasti do 2 m dužine. Za jelo se koriste krtole koje u idealnim uslovima dostignu masu do 2 kg. Ukus jama je između batata (slatki krompir) i krompira. Krtole se za jelo mogu koristiti kuvane, pečene, barene, kao pire, kao dodatak supama itd. Sadrže oko 20 % skroba, 75 % vode, vitamine B1, B2, B6, vitamin C i mnoge korisne minerale. Jam je od davnina korišćen kao lek, zahvaljujući velikom sadržaju fitonutrijenata, esencijalnih aminokiselina, vitamina i minerala. Vrlo je značajan u preventivnoj zaštiti od kardiovaskularnih bolesti. Velik je izvor vitamina B6, koji je direktno odgovoran za jačanje krvnih sudova (naročito značajno kod ljudi koji su imali infarkt). Krtola jama mase 150 g sadrži oko 24% dnevne potrebe za vitaminom B6. 

Izuzetno je značajan za regulaciju krvnog pritiska, jer svojim korisnim delovanjem omogućava lakši protok krvi kroz bubrege, čime snižava pritisak. U kineskoj medicini se veoma uspešno koristi kod lečenja upalnih procesa u želudcu i crevima (gastritis i sl). Jam deluje na smanjenje problema kod gastritisa i drugih želudačnih tegoba. Stimuliše endokrine žlezde i pojačava imunitet. Sadrži Fitohormon diosgenin, koji u se u organizam ugrađuje kao progesteron. Ugljeni hidrati i dijetalna vlakna iz jama održavaju osećaj sitosti, a ujedno usporavaju razlaganje šećera u krvi, što je od velike koristi u ishrani dijabetičara.

Uzgajanje Jama

Jam se uzgaja relativno jednostavno i uspeva na dobro oceditim tlima te na osunčanim položajima. Biljke formiraju u pazuhu lista male izdanke, koji služe daljnjem umnožavanju. Izdanci se sade u topli zaštićeni prostor i za tri nedelje se razviju mlade biljke. Kada malo ojačaju, biljke se pojedinačno sade u lončiće i presađuju na otvoreno u proleće (maj), a berba je u oktobru i novembru. Budući da koren jama raste okomito, biljke je moguće saditi na relativno mali razmak (20 do 30 cm). S obzirom na to da je jam biljka koja razvija krtole jako duboko u zemlji, otežana je berba i zbog lomova krtola smanjeni su prinosi. Jam je moguće saditi u velike posude, lonce, žardinjere, u "žljebove" ili u "bazene", odnosno drvene sanduke (kutije). Jam je penjačica i jako je važno da se kraj biljke postavi armatura, potpora na koje će se jam penjati. Prinosi se kreću 4-6 kg/m2 zavisno od načina uzgoja.

Izvor:zdravasrbija.com

Krtolasto lekovito povrće JAM