Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Биљка Шајот, позната под називом мексички краставац (Sechium edule-famillia cucubbitaceae), из породице тикава због својег изгледа и боје личи на краставац и врло је ријетка биљка код нас.

Пориеклом је из Америке. Постоје двије врсте шајота: бодљикава и глатка. Код нас се углавном узгаја бодљикава која нам представља проблем када је желимо убрати и употријебити у прехрани.

Стабло је пузаво и може се користити као живи зид или живи кров - што јој боље одговара, а може досећи дужину до 20 м. Као код свих тикава мушки и женски цвјетови се налазе на истој биљци. Они су ситни, бијеле до жућкасте боје. Облик плода може бити крушколик, јајаст или лоптаст, а боја свијетло до тамнозелена или бијела. У сваком се плоду налази једно велико сјеме по чему се разликује од осталих тикви. Сјеме је срасло с месом плода па се код садње у земљу закопава цијели плод. Коријен је налик на поџемни дио крумпира јер развија гомоље. Углавном успијева на топлим и сунчаним подручјима гђе расте и носи плодове тијеком цијеле године као вишегодишња биљка, а код нас због хладних зима успијева као једногодишња, осим ако се коријен смрзне због чега се мора поново садити.

Шајот има способност вивипарије - сјеме клија и ниче у самом плоду. У циљу размножавања плодови се беру прије клијања сјемена у њима и чува се преко зиме на сухом мјесту од 5-10˚Ц да се спријечи клијање. Сваки се умота у новински папир због прекомјерног губитка влаге и сложи у гајбу.

Сади се у рано прољеће, тло треба бити плодно и редовито, али не преобилно залијевати. Размак између биљака 2-5 м ради његовог бујног раста, а висина мреже постављена на 2 м висине. Није захтјевна за узгој, а значајних обољења и штеточина осим лисних уши, које се уклоне уобичајеним заштитним средствима, нема. Млади изданци припремају се исто као и шпароге. Листови се могу припремати као шпинат или као чај који је ђелотворан за смиривање крвног тлака и лијечење мокраћних путова.

agroklub.rs

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Лековита својства овог поврћа, позната су још од давнина. На југу Европе расте и као дивља или полудивља биљка, за шта су заслужне птице које разносе његово семе. Ипак, као оптималан начин узгоја, увек се препоручује плодоред.

Оштећења од кромпировог мољца примећују се већ током вађења кромпира. Међутим, ова штеточина највише штете прави у самом складишту. У повољним условима он наставља да се развија, правећи све веће штете због којих семенске кртоле постоју неупотребљиве, а меркантилне се тешко продају на пијаци. Како да се решите кромпировог мољца и да заштитите кромпир у складишту.

Konzumiranje plavog patlidžana doprinosi smanjenju rizika od brojnih zdravstvenih tegoba

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета