Током вађења и транспорта кромпира долази до повређивања кртола. По даласку у складиште приступа се сушењу кртола и зарашћивању рана. Да би се избегло „ знојење „ сушење се мора вршити ваздухом чија је температура за 2 – 3 степена нижа. Проветравањем складишта у временском периоду 10-15 дана могуће је губитке у транспирацији свести на минимум. Ако је ускладиштен кромпир са више механичких оштећења зарашћивање ће бити најбрже при температури 15-20 степени целзијусових. Пожељно је да влажност ваздуха буде 90-95%. Након периода зарашћивања температура у складишту се постепено спушта за 0.5 степени дневно да не дође до температурног стреса. Код кромпира намењеног преради ( чипс, помфрит и др.) температуру у складишту треба одржавати на око 10 степени да би се избегло нагомилавање редукујућих шећера.

Спречавање клијања кромпира врши се на одговарајуће ниској температури или хемијским средствима. Ако се користе препарати треба водити рачуна о каренци која је за већину препарата 42 дана.

Свакако семенски кромпир се не третира хемијским средствима и потребно је семенски кромпир одвојити у складишту. Кромпир губи влагу приликом дисања и транспирације односно калира и долази до промене у квалитету. Ако се не испуне одређени температурни услови складиштења кромпир који је намењен сетви ће услед повећане температуре пре клијати односно доћи до нитавости клица и свакако касније до слабијег ницања и лошијег приноса, а меркантилни кромпир биће лошијег квалитета и знатно смањене количине од планиране. И поред свега приликом правилног складиштења сматра се да су губици приликом дисања и транспирације око 8 %, а услед труљења и других оштећења од 3-4%. Потребно је у нареном периоду више пажње посветити правилно складиштењу и чувању кромпира јер само тако обезбедиће се квалитетан семенски и меркантилни кромпир.

domacinskakuca.rs

Ово морате знати о складиштење кромпира