Prihrana pšenice - kako da dobijete veči prinos, a da ništa ne izgubite...

Da li ste čuli za N-min metodu? Verujem da jeste, ali želeli bismo da Vas podsetimo na njene blagodeti u određivanju pristupačnog azota za biljke.

Azot je nosilac prinosa i u najvećoj meri utiče na visinu prinosa. 

N-min metoda je metoda kojom se utvrđuje količina azota koji je u hemijskom obliku koji je lako pristupačan i dostupan biljkama. Lako dostupan oblik azota je azot koji se nalazi u nitratnom obliku (NO3) za razliku od amojačnog (NH4). Utvrđivanjem te količine mi dolazimo do saznanja koje su potrebne količine azota koju treba  primeniti za prihranu pšenice, ječma, raži i ostalih strnina. Takođe se koristi i za određivanje potrebne količine azota koji treba dati kukuruzu za postizanje kvalitetnog i visokih prinosa. Ovu analizu je potrebno vršiti svake godine, jer količine pristupačnog azota u zemljištu nisu konstantne. Menjaju se u zavisnosti od predhodno gajenih biljnih kultura i njihovog prinosa, količine padavina, načina obrade...

Tehnika uzorkovanja se sastoji u tome da se, u zavisnosti od veličine parcele uzme određeni broj uzoraka zemljišta koje će se sjediniti, izmešati i od te količine napraviti jedan kompaktan, reprezentativan uzorak. Taj uzorak  će se odneti u neku akreditovanu laboratoriju na analizu. U praksi to izgleda ovako. Ukoliko vam je npr. parcela veličine oko jedan hektar uzmimate oko desetak uzoraka. Krenete po parceli po dijagonali i na svakih desetak ari iskopate jedan uzorak zemlju sa dubine od 30-100 cm. Ta dubina zemljišta je zona u kojoj se nalazi korenov sistem i iz koga crpi vodu i hranljive materije za razvoj biljke. Za to se koriste posebne sonde.

Ukoliko ne posedujete sondu to možete obaviti i ašovom. Uzorci zemljišta se uzimaju i stavljaju u jednu kofu ili jaču kesu. Zatim se to zemljište dobro izmeša da bi se dobio uniforman i prosečan uzorak. Iz tog uzorka se uzima oko jedan  kilograma zemljišta i nosi na analizu. 

Ovo uzorkovanje se vrši neposredno pred prihranu, tj. đubrenje. Za pšenicu je to od početka februara do početka marta. Za šećernu repu je od kraja februara do početka marta, a za kukuruz od sredine marta do kraja marta.

Rezultati se koriste da bi odredili koje količine đubriva su potrebne za prihranu pšenice i ostalih strnina. 

Mineralno đubrivo je važna i značajna stavka u troškovima gajenja ratarskih kultura. Zato je bitno da se količine potrebnog đubriva tačno odrede. Ukoliko ne primenimo dovoljnu količinu đubriva to će se odraziti na smanjenje prinosa. S druge strane ukoliko primenimo veće količine đubriva biljke ih neće iskoristiti i nećemo imati adekvatnu korist od tog đubrenja. Drugim rečima deo novca dat za to đubrivo će biti bačen. Pri tome cena analize zemljišta na sadržaj pristupačnog azota N-min metodom je oko 1500 din. po uzorku zemljišta. To nije neka stavka koja je dramatično skupa s obzirom na korist koju imamo od nje. Zato bi trebalo svi poljoprivredni proizvođači da je primenjuju i da uđe u redovne postupke kao što su i oranje i setva!

I da zaključim ovaj tekst. N-MIN METODA NIJE SKUPA!

Redakcija Agroinfo.rs

N-MIN Metoda: Da li ste čuli za ovu dobru a ne tako skupu metodu?