Negativan spoljnotrgovinski bilans i veliki gubici: Krah srpskog stočarstva je sve izvesniji

Foto: Unsplash

Foto: Unsplash

Stočarsku proizvodnju u našoj zemlji prati teška situacija u poslednjih nekoliko decenija, a prema poslednjim podacima srpsko stočarstvo je gotovo pred krahom, s obzirom na neuslove koji su aktuelni.

Stočarsku proizvodnju koja je u teškoj situaciji samo na kratak rok može da spasi povećanje premija za mleko, određivanje njegove minimalne cene i prioritet stočara pri zakupu zemlje. Rešenje je u pravljenju kooperativnog sistema sa prerađivačkim kapacitetima koji bi sprečili neizbežan krah malih proizvođača kakvi su kod nas u najvećem broju.

To, praktično, znači napuštanje postojećeg sistema, kaže za Sputnjik profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stručnjak za stočarstvo, Vitomir Vidović.

Da je sistem neuspešan, jasno govore brojke. Tokom 2002. godine prema zvaničnim podacima u Srbiji je bilo 1,2 milona grla krava i junica, a danas ih je tri puta manje.

Po oceni profesora Vidovića, treba da imamo tri miliona goveda, a imamo 470.000, imamo 160.000 krmača, a treba nam 1.100.000. Otuda i porazni rezultati spoljnotrgovinske razmene stočarskih proizvoda koja beleži negativan bilans od 51 milion evra u prvoj polovini 2021. godine.

Stočarstvo u Srbiji – porazni rezultati

Uvoz mleka i mlečnih proizvoda za šest meseci bio je vredan 51,9 miliona evra, a izvoz 39,3 miliona evra. Vrednost uvoza svinjskog mesa od januara, zaključno sa junom ove godine bio je 20,6 miliona, dok je izvoz iznosio svega 1,2 miliona evra, upozoreno je na sastanku proizvođača stočarskih proizvoda i predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije.

Vidović ističe da su problem mali i srednju farmeri koji su i najbrojniji, a ostavljeni su sami sebi. Na pitanje odakle moramo da krenemo da bi oni preživeli, on nema dilemu:

- Mislim da Srbija treba da napravi takozvani granski kooperativni sistem. Da se napravi mesna industrija i to odvojeno – mesna industrija govedarstvo, mlečna industrija govedarstvo, da klanice, odnosno mlekare budu nosioci razvoja, jer su oni prerađivačka industrija koja višestruko oplemeni kapital u odnosu na primarnu proizvodnju.

U protivnom će, objašnjava, broj grla i dalje padati. Na pitanje šta će značiti eventualno povećanje otkupne cene mleka i premija, on kaže da to malo može da zaustavi pad, ali da niko neće hteti da nastavi da radi za gubitke. Ako gubite 30 evra po jednom tovljeniku, ili 100 evra po jednom biku, zašto biste vi to radili, pita se on.

- Nemoguće je biti efikasan sa malim brojem krava, ili krmača zato što su opšti troškovi veliki i vi morate danas da imate 500 krmača minimum ako hoćete da vam nešto ostane. U Evropi se računa da ko nema 600 krmača ne treba ni da počinje da radi. A naši mali proizvođači bi to mogli ako bi se udružili i imali svoju klanicu i od kilograma žive vage napravili tri kilograma nove vrednosti - ističe Vitomir Vidović.

U Evropi nemamo šta da tražimo

Vidović podseća da smo nekada imali više od 5.000 evra po hektaru godišnjeg prihoda, sada je to hiljadu evra, a trebalo bi, smatra, da prihodujemo 10.000 evra.
 
Ovako mali proizvođači u proseku sa devet krava po mlekarskom domaćinstvu to ne mogu. Onaj ko ima 50 ili 100 krmača, ne ostaje mu ništa po jednom grlu, jer ima velike opšte troškove. Isto je i u svinjarstvu i u govedarstvu i mesnom i mlečnom. Zato on i jedini izlaz vidi u potpunoj promeni agrarne politike i kooperativnom ili zadružnom pristupu koji će udružiti proizvođače koji će svako u svojoj oblasti imati i svoj prerađivački kapacitet.

Klanice 'zvrje' prazne

Ovaj stručnjak podseća i na nemali broj klanica koje zvrje prazne i napuštene od Šida do Zrenjanina. Prerađivačka industrija je, ako hoćemo da budemo produktivni, neophodna proizvođačima. On ističe da je svetsko tržište surovo i da mi u Evropi sa mesom i mlekom nemamo šta da tražimo. Tamo je sve popunjeno i oni imaju velike viškove. Naše tržište je, objašnjava, Azija i Afrika. Neće to biti ni Rusija, jer će nam i oni još malo izvoziti svinjsko meso, ocena je profesora Vidovića.

Agroinfo.rs/rs-lat.sputniknews.com

Negativan spoljnotrgovinski bilans i veliki gubici: Krah srpskog stočarstva je sve izvesniji

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Prošle godine naša zemlja je kupila 200.000 prasadi. Jedan deo je otišao u tov, a neke su uvezli i sami trgovinski lanci kako bi imali za klanje i prodaju svežeg mesa.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević izjavio je na otvaranju 17. Zimskog seminara farmera da Ministarstvo poljoprivrede realizuje 40 vrsta podsticaja u okviru nacionalnih mera.

U okviru Projekta za konkurentnu poljoprivredu Srbije u 2022. godini raspisan je Drugi javni poziv za podnošenje prijava za utvrđivanje prava na korišćenje bespovratnih sredstva u oblasti stočarstva.

Jedan turski farmer došao je na zanimljivu ideju kako da poveća mlečnost kod svojih krava, a eksperiment mu je bio u potpunosti uspešan.

Poljoprivrednici po obećanju ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića očekuju da mineralno đubrivo urea dobiju do 18. januara po dogovorenoj ceni od oko 80 dinara po kilogramu, inače će se organizovati protesti, najavio je predsednik Udruženja poljoprivrednika ”Stig“ Nedeljko Savić.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета