Постоји стална расправа између научника на тему да ли дрвеће има свој језик којим комуницира међусобно. Спроведена су дуготрајна истраживања која су показала да таква појава заиста постоји. Какви докази и чињенице иду у прилог овој тврдњи сазнајте у наставку.

За научницу Сузан Симард комуникација међу дрвећем није никаква новост. Њено интересовање за ову тему почело је када осетила забринтутост због неконтролисане сече шума у крају одакле она потиче. Интересовало ју је да ли дрвеће осећа бол када га секу, и да ли постоји неки вид споразумевања у оквиру једне шуме. Тако је почело њено истраживање које траје већ 30 година.

Спроводећи бројне експерименте, она је открила читав један подземни систем размене информација. Постоји развијена мрежа преко које дрвеће међусобно размењује воду, угљеник и хранљиве материје испод земље, а све то уз помоћ гљива. Такође, дрвеће шаље своје семе путем ветра, преко птица, слепих мишева и других посетилаца шума, да га распореде по целом свету.

Ова љубитељка шума открила је и да постоји „мајка дрво“ - дрво која управља мрежом размене материја. Та повезаност у оквиру једне шуме помаже дрвећу да се избори са штеточинама и болестима, и самим тим и његовом опстанку. Закључак ове научнице је да овај специфични начин комуникације представља језик дрвећа.

До сличних закључака је дошао и Петер Волебен, док је радио експерименте у шумама врбе у Немачкој. Он је закључио да дрвеће има интересантан друштвени живот, након што је приметио да је један пањ стар 500 година и даље “жив” иако уопште нема лишћа преко којег би се хранио! Једино објашњење је био да он добија хранљиве материје преко корена, од својих „суседа“.

За разлику од људи. Дрвеће је „схватило“ да ако ради заједно, а не једно против другог, биће јачи и живеће дуже. Требало би да учимо од њих. Да ви можете да разговарате са дрвећем, шта бисте му рекли?

Agromedia.rs

Дрвеће прича