U Srbiji alkoholna pića jesu jeftinija od proseka EU za oko 11 odsto, ali su skuplja nego u okruženju, pa i u odnosu na Poljsku i Češku, a cene su na nivou Španije

Prošle godine cena alkoholnih pića u Evropskoj uniji bila je više od dva i po puta veća u najskupljoj državi članici u odnosu na najjeftiniju, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat) za 2020. godinu.

Kada se uporede nivoi cena sa prosečnim indeksom cena u EU od 100, rezultati pokazuju da je cena alkoholnih pića (žestoka pića, vino i pivo) bila najviša u Finskoj (sa indeksom cena od 193), a sledi Irska (181) i Švedska (166). Nasuprot tome, nivoi alkoholnih pića bili su najniži u Mađarskoj (sa indeksom cena 73) i Rumuniji (74), a sledi ih Bugarska (81).

Dakle, najskuplja alkoholna pića u EU kupuju Finci i tamo je žestoko piće čak 93 odsto skuplje od proseka Evropske unije, koji se nalazi negde između cena u Litvaniji i Francuskoj. S druge strane, najjeftinije alkoholno piće je u Mađarskoj i za 27 procenata je jeftinije od proseka u EU, a čak 2,6 puta jeftinije nego u Finskoj.

Ako su u Finskoj alkoholna pića najskuplja u EU, najskuplje piće u Evropi prodaje se u Norveškoj, čak 2,5 puta skuplje od prosečne cene u EU. Tek malo jeftinije od toga je piće na Islandu gde je 2,4 puta skuplje od EU proseka.
Zanimljivo je da je na Balkanu, pored Mađarske, najjeftiniji alkohol u celoj Evropi. U Severnoj Makedoniji je 24 odsto jeftiniji od proseka EU, u Bosni i Hercegovini 23,5 procenata, u Rumuniji 26 odsto, a u Bugarskoj 20 procenata ispod proseka EU.

U Srbiji alkoholna pića jesu jeftinija od proseka EU za oko 11 odsto, ali su skuplja nego u okruženju, pa i u odnosu na Poljsku i Češku, a cene su na nivou Španije. Podaci Eurostata pokazuju i da su se u našem regionu najskuplja alkoholna pića prodavala u Crnoj Gori – 11,5 procenata iznad proseka, u Albaniji za devet odsto i u Hrvatskoj za 6,6 procenata skuplje od proseka EU.

Da podsetimo, poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) pokazao je da su u Srbiji cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu u odnosu na jun u proseku povećane za 0,2 odsto. Potrošačke cene u julu su u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane za 3,3 procenta, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane za 3,7 odsto u proseku. Ova povećanja odrazila su se i na alkoholna pića, koja su u julu u odnosu na jun ove godine porasle za 2,2 procenta.

Skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u maju je prihvatio Predlog Zakona o izmena Zakona o akcizama i izveštaje o radu nekoliko republičkih komisija i kancelarija. Tada su kao razlozi za izmenu Zakona o akcizama navedeni dalje postepeno usaglašavanje u domenu politike akciza na jaka alkoholna pića sa standardima Evropske unije i stvaranje uslova za otvaranje pregovora o pregovaračkom Poglavlju 16.

”Zakonska izmena se sastoji u tome da se menja način obračuna akcize na jaka alkoholna pića, i to tako što se predlaže jedna akcizna kategorija za sva jaka alkoholna pića umesto dosadašnjeg rešenja koje je predviđalo tri kategorije. Iznos akcize na pivo i niskoalkoholna pića, kao i način obračuna akcize na ove proizvode ostaje isti. Prema direktivama EU, akciza na jaka alkoholna pića utvrđuje se po hektolitru čistog alkohola na 20 stepeni celzijusa i izračunava se na osnovu broja koji označava zapreminu alkohola“, izjavila je tada državna sekretarka u ministarstvu finansija Slavica Savičić.

Ona je navela da se ovim predlogom akciza na sva jaka alkoholna pića plaća u iznosu od 46.250 dinara na osnovicu koju čini jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 20 stepeni, a obračunava se tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženog u hektolitrima u gotovom proizvodu.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Alkoholna pića u Srbiji jeftinija od proseka EU za 11 odsto