Na pijačnim tezgama i u marketima su se pojavile prve jagode, domaće iz plastenike i uvozne iz Grčke i Turske. One prave sazrele na otvorenom prostoru počele su da se beru tek sredinom prošle sedmice.

Iako je polovina maja, sezona kasni zbog hladnog vremena. Gledajući cene, proizvođači bi trebalo da su zadovoljni jer se kilogram prvih jagoda na pijacama prodavao za 450 dinara, ali se cena polako spušta, pa ih ima i po upola nižoj ceni. Prošla godina u pogledu koštanja i prinosa bila je dobra, a proizvođači kažu da će i ove godine biti takva.

Očekivanja su da ćemo jagoda ovog proleća imati oko 35.000 tona, što je višegodišnji prosek. Ta količina biće raspoređena za domaće potrebe, preradu i za izvoz u Rusku Federaciji i u zemlje CEFTE.

Jedan od većih proizvodača jagoda Milan Marinković iz Rumenke jagodama se bavi 16 godina i kaže da ne pamti, kao ni drugi koji su duže od njega u poslu, da berba kasni desetak dana, zbog ćudi klime, prvo toplog februara, a onda u aprilu niskih temperatura, kiše i golomrazice, zbog čega su jagode morale da se pokrivaju agrotekstilom.

– Biljka je napredovala po principu „stani–kreni“. U februaru, kada je bilo toplo, počela je da se razvija, onda je rast u aprilu bio usporen zbog hladnoće. Prošlog proleća prve jagode su se počele brati 2. maja, a ove godine tek 12. maja – kaže Marinković i dodaje:

– Trenutno vremenske prilike odgovaraju voću. Slabija kiša i ne odviše toplo idu jedno s drugim da se jagode razvijaju i sazrevaju.

Marinković očekuje da će ove godine, baš zbog vremenskih uslova, jagode biti osrednjeg kvaliteta i da će i prinosi biti niži, ali da to neće umanjiti zaradu proizvođača. Trenutno kilogram jagoda naveliko košta 350 dinara, ali ta cena će se zadržati samo dva, tri dana.

– Kada krene berba, cene jagoda naveliko ići će naniže. Procenjujem da će se kretati od 180 do 230 dinara, što je dobro da se zaradi i plate berači – ističe Marinković.

Po njegovim rečima, radna snaga mu ne predstavlja problem, jer ima stalne sezonce, koje već treću godinu prijavljuje.

– Svake godine satnica je, u proseku, skuplja za deset odsto, pa sada sat košta 300 dinara. Upravo radnici predstavljaju i najveći trošak proizvođačima jagoda. Na svakih hektar jagoda dolazi od 30 do 40 sezonskih radnika – navodi Marinković.

Ali, ukoliko se slede saveti stručnjaka i iskustvo proizvođača, napominje, prinosi, a s tim i zarada, mogu da budu odlični, između 10.000 do 15.000 evra po hektaru.

– Domaći proizvođači se sve više okreću sorti kleri, jer rano dospeva pa zato donosi i veću zaradu. Ujedno su počeli da polažu računa na logisitku, jer ambalaža i način pakovanja dižu cenu voća. Sve više proizvođača radi sa velikim marketima i sledi njihova uputstva u pogledu plasmana voća, ali sluša i njihove preporuke u pogledu gajenja biljke – naglašava Milan Marinković.

I ove godine, kao i lane, napominje Marinković, ovdašnje jagode su tražene kod velekupaca iz EU.

– Ranijih godina nije bilo tako, domaće jagode su se najviše prodavale u Ruskoj Federaciji, ali je sada potražnja za našim jagodama velika kod veletrgovaca iz Nemačke, Poljske, Slovačke, što je dobro, jer kada je veća tražnja bolje se i plaća – ističe Marinković.

Ali, naglašava, da domaćim proizvođačima Turska predstavlja konkurenciju kod plasmana na rusko tržište.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Očekivani prinos jagode ove godine je oko 35.000 tona