STRADANJE POLJOPRIVREDE zbog klimatskih promena!

Foto:pixabay

Foto:pixabay

Srbija veoma izložena i podložna prirodnim opasnostima koje su posledica klimatskih promena

U Privrednoj komori Srbije održan je panel ,,Put napred - privatni sektor u Srbiji i finansiranje klimatskih promena” koji ima za cilj otvaranje dijaloga sa privatnim sektorom i nacionalnim zainteresovanim stranama o mogućnostima finansiranja za adaptaciju i za ublažavanje posledica klimatskih promena.

Organizator panela je Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Green climate fund (GCF) koji će pokušati da približe javnosti, sa akcentom na privatni sektor, projekat u celosti ,,Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško angažovanje privatnog sektora za klimatsko finansiranje”.

Tokom panela ukazano je da je Srbija veoma izložena i podložna prirodnim opasnostima koje su posledica klimatskih promena, a najranjiviji sektori su poljoprivreda, hidrologija, šumarstvo, kao i zdravlje ljudi i biodiverzitet.

Istakuto je da se Srbija obavezala da smanji emisiju GHG u skladu sa Pariskim sporazumom Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i da je podnela svoje ciljeve za smanjenje emisije GHG, obavezujući se za smanjenje od 9,8% do 2030. godine. Poređenje emisije je urađeno u odnosu na 1990. godinu.

Ovom obavezom Srbija je ostvarila pravo, ali i dobila mogućnost da koristi sredstva najvećeg svetskog fonda ,,Zelenog klimatskog fonda” (ZKF) koji podržava zemlje u razvoju u ograničenju ili smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i poboljšanje njihove sposobnosti da odgovore na klimatske promene.

Savetnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Igor Grabež, obratio se na konferenciji povodom uključivanja privatnog sektora i učešća u finansiranju klimatskih akcija.

,,Sprovođenje ovog projekta za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izuzetno važno iz više razloga, a pre svega je veliki izazov za sve nas. Sama ideja klimatskog finansiranja nova je u Srbiji, posebno kada govorimo o uključivanju privatnog sektora. Procedura je drugačija i izuzetno zahtevna, ali ukoliko se savlada u startu, dalje je predvidiva i put je jasan” rekao je Grabež.

Milan Popović, Nacionalni menadžer projekta FAO koji sprovodi projekat u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede istakao je da se radi na pripremi neophodne infrastrukture u Srbiji kako bi sredstva ZKF-a postala direktno dostupna našim institucijama i organizacijama.

,,Osim toga što pomažemo institucijama da prođu kroz prilično težak proces akreditacije, intezivno sarađujemo i sa privatnim sektorom analizirajući ulogu, potencijale i prepreke za učešće privatnog sektora u klimatskim akcijama. Drugi deo se odnosi na identifikaciju zainteresovanih strana iz privatnog sektora sa potencijalom da investiraju u akcije vezane za klimatske promene. Današnja radionica „Put napred - privatni sektor u Srbiji i klimatske promene“ koju realizujemo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, ima za cilj da informiše predstavnike privatnog sektora i zainteresovanih strana o mogućnostima finansiranja, prilagođavanja i ublažavanja posledica klimatskih promena, kao i o ulozi ZKF-a i mogućnostima koje pruža” objasnio je na panelu Popović.

Republika Srbija pripremila je Nacionalni program saradnje do 2025. godine sa Zelenim klimatskim fondom (ZKF) i prepoznala energetiku, poljoprivredu, vodne resurse i hidrologiju i šumarstvo kao prioritetne sektore. Kako bi se postigli ciljevi podizanja svesti u široj javnosti, uključio se i privatni sektor koji je omogućio direktan pristup za sprovođenje prioritetnih investicija projekta.

,,Klimatske promene uticaće na poslovanje u svim sektorima privrede Srbije. One će uvesti direktne i indirektne rizike sa različitim nivoima izloženosti za privatni sektor. Obuhvaćene su štete uzrokovane ekstremnim vremenskim prilikama, ali i politički rizici povezani sa sigurnošću hrane. Bez sprovođenja mera za minimiziranje ovih rizika, izloženost i uticaji takvih rizika će se vremenom povećavati, što bi moglo da nanese značajnu i nepopravljivu štetu privredi zemlje. Preduzeća u različitim sektorima koji emituju gasove sa efektom staklene bašte mogu biti u mogućnosti da ekonomično smanje emisije i iskoriste poslovne prilike koje proizilaze iz efikasnosti goriva, energetske efikasnosti i proizvodnje obnovljive energije, i da to učine kroz odgovarajući lanac vrednosti. Imperativ je da privatni sektor investira kako bi smanjio izloženost riziku, povećao otpornost i iskoristio potencijalne mogućnosti koje mogu proizaći iz smanjenja gasova staklene bašte i prilagođavanja klimatskim promenama. Investicije mogu da dođu iz međunarodnih donatorskih fondova, kao i direktno iz državnih resursa i aktera iz privatnog sektora kao sufinansiranje ili samostalne investicije” rekao je Riši Bašak, Međunarodni konsultant za saradnju sa privatnim sektorom.

Zaključeno je da su uticaji klimatskih promena sve veći i da postoji jasna potreba uključenja u strategije upravljanja rizicima privatnog sektora kao i da se lanci snabdevanja i proizvodni procesi učine otpornijim i klimatski neutralnijim. Nove studije pokazuju da izbegavanje smanjenja emisije ugljen-dioksida podrazumeva rizik za poslovanje u kome može da se izgubi do 50% zarade. Preduzeća imaju šansu da iskoriste nove prilike za rast i ulaganja koje mogu da zaštitite planetu. Sektori sa najvećim emisijama koji su istovremeno i najveći potencijal za smanjenje emisije GHG su: energetika, transport, industrija i prerada otpada. Panelisti su podsetili da je Srbija potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (GAWB) koja obavezuje da će se postići neutralnost ugljenika do 2050.godine.

Na konferenciji su govorili i Aleksandar Vesović, savetnik predsednika PKS, Danijela Božanić, Nacionalna tehnička savetnica, FAO, Jelena Nešić, Nacionalna ekspertkinja za privatni sektor, FAO i Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS. Naredna tri panela biće održana 24, 27. i 28. juna u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu - prenosi biznis.telegraf.rs.

 

STRADANJE POLJOPRIVREDE zbog klimatskih promena!

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Posle četiri izuzetno loše godine, uzgajivači kajsija u Srbiji kažu da je ove godine rod mnogo bolji

Udruženje poljoprivrednika „Stig“ u utorak 14. juna blokiraće saobraćaj na magistralnom putu između Požarevca i autoputa.

Danas je u zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu predstavljen internet portal dim.rs preko kojeg će moći da se detektuju i prate požari na poljoprivrednim područjima u Srbiji. Ovi požari obično nastaju kao posledica ljudskih aktivnosti, kao što je praksa paljenja žetvenih ostataka.

Od 21. do 27. maja 2022. godine po 89. put na Novosaskom sajmu održaće se tradicionalni međunarodni poljoprivredni sajam koji će ugostiti brojne izlagače iz zemlje i inostranstva.

Opština Nova Crnja za potrebe subvencionisanja poljoprivrede je obezbedila 3 miliona dinara, dok će najviše sredstava (1,6 miliona dinara) biti izdvojeno za ratarstvo, dok je za voćarstvo i vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo izdvojeno million dinara. Za unapređenje pčelarstva predviđeno je 400 hiljada dinara.

U Srbiji je oko tri i po miliona hektara obradivog zemljišta koje se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona i stambenih kompleksa. Ova poražavajuća činjenica govori u prilog tome koliko ne vodimo računa o našem najvećem bogatstvu.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета