I pored spekulacija da će prag biti smanjen država će nastaviti, kao i do sada, da iz budžeta subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju na do sto hektara površina zemljišta po gazdinstvu.

Uprkos najavama izmene sistema podsticanja u agraru ostaće i isplata od po 18.000 dinara (u prvoj rati), pri čemu će ovaj iznos u celosti morati da se pravda računima. Nakon toga uslediće i varijabilni deo isplate koji će zavisiti od vrste proizvodnje. Sagovornik našeg lista upoznat sa detaljima nove politike podsticaja napominje i da će se uvažavati računi za kupovinu semena, đubriva, zaštitnih sredstava i slično, koji su iz prethodne godine – odnosno za troškove finansiranja jesenje setve. Biće tačno navedeno od kog datuma će važiti računi i još ostaje da se vidi da li će to biti od jula ili septembra prošle godine. Poenta je da će više novca iz državne kase dobijati proizvođači poljoprivrednih proizvoda koji imaju višu vrednost, ali i veća ulaganja u proizvodnji, poput povrtara, voćara, proizvođača cveća, vinogradara… Oni će dobijati dodatne podsticaje kako bi se ti sektori dodatno razvijali, piše "Politika".

Kako ističe, razlika u odnosu na prethodne godine jeste da će se izuzetno strogo kontrolisati da li je, recimo, parcela koja je prijavljena za proizvodnju kukuruza, zaista pod tom kulturom. Ukoliko se utvrdi da nema podudaranja, novac se vraća uz zakonsku zateznu kamatu i pasivni status gazdinstva u zavisnosti od težina prekršaja – od tri do pet godina.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nedavno je podsetio da agrarni budžet za ovu godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, što je 7,1 odsto ukupnog državnog budžeta, uz jasnu poruku da državna podrška mora da bude usmerena ka onima koji zaista proizvode i ulažu u poljoprivredu.

On je za RT Vojvodina potvrdio da će biti izmena u sistemu podsticaja i naglasio da se uvodi obaveza pravdanja računima za direktna davanja, kako bi se sprečile zloupotrebe i obezbedilo da novac zaista završi u proizvodnji. Prema njegovim rečima, država ima pravo da kontroliše trošenje sredstava koja izdvaja u tako velikom obimu, posebno imajući u vidu iskustva iz prethodnih godina, kada podsticaji nisu uvek stizali do aktivnih poljoprivrednika.

Ministar je objasnio da će u biljnoj proizvodnji obaveza pravdanja važiti za sve, bez obzira na veličinu gazdinstva, dok će u stočarstvu postojati donji prag, kako bi se najmanja gazdinstva zaštitila od prekomernog administrativnog opterećenja. Istovremeno je naglasio da će kao prihvatljivi troškovi biti priznati računi za seme, mineralna đubriva, sredstva za zaštitu bilja, hranu za stoku, veterinarske usluge, opremu, mehanizaciju i popravke, odnosno sve što ima direktnu vezu sa poljoprivrednom proizvodnjom.

Poseban akcenat stavljen je na promenu logike u raspodeli podsticaja, gde više neće važiti princip „svima isto”, već će veća podrška biti usmerena ka intenzivnijim granama i proizvođačima koji više ulažu i ostvaruju veću dodatu vrednost. Ministar je istakao da će sistem podsticaja prepoznavati razlike između ratarske, povrtarske, voćarske i cvećarske proizvodnje, kao i ulaganja u navodnjavanje, protivgradnu zaštitu i plasteničku proizvodnju.

Govoreći o stočarstvu, ministar je ocenio da je sektor pod snažnim pritiskom usled globalnih poremećaja na tržištu mleka i mesa, ali je naglasio da država nastoji da očuva samodovoljnost i podrži male i srednje proizvođače, koji nose najveći deo proizvodnje u Srbiji. Podsetio je na značajne podsticaje po litru mleka, po kravi i po junici, ističući da bi bez te podrške posledice krize po domaće stočarstvo bile daleko teže.

Agroinfo.rs/T02S

Nova pravila: Ko ne dokaže troškove, vraća novac sa kamatom