Za ambalažu sakupljenu u Beogradu građanima isplaćeno 12,8 miliona dinara

Foto:pixabay.free

Foto:pixabay.free

Na 25 reciklomata u Beogradu, od aprila prošle godine do danas, prikupljeno je i reciklirano više od 2,5 miliona komada ambalaže, a gradjanima je kao nadoknada za to isplaćeno više od 12,8 miliona dinara putem BusPlus kartica, Globaltel mobilne telefonije i donacija, izjavio je danas generalni direktor Globaltela Sava Terzić.

-Do sada je skupljeno 2,5 miliona ambalažnih jedinica, što je suština ovog projekta, jer smo sve više svesni kako svakim danom proizvodimo sve više materijala koji je neophodno reciklirati, rekao je Terzić i dodao da je kapacitet jednog reciklomata oko 550 komada ambalaže.

On je dodao da su reciklomati, pametne mašine za prikupljanje i sortiranje ambažnog otpada, u vlasništvu kompanije Globaltel, koja ih je postavila na ulice Beograda u saradnji sa operaterom reciklažnog otpada Sekopak.

Generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir objasnila je da se ta kompanija zainteresovala za novi vid prikupljanja ambalažnog otpada, koji se razlikuje od tradicionalnog prikupljanja uz pomoć kontejnera ili kanti za otpad.

Ona je istakla da je novu tehnologiju razvila srpska kompanija i dodala je od aprila do decembra sakupljeno 108 tona ambalažnog otpada.

-U aprilu smo postavili 25 reciklomata u Beogradu, a pored Beograda imamo i pet reciklomata u Kragujevcu. Pokazalo se da gradjani lepo reaguju na ovakav način sakupljanja ambalažnog otpada, rekla je ona.

Objasnila je da reciklomati primaju četiri vrste ambalažnog otpada: PET ambalažu, staklenu ambalažu, aluminijunske limenke i tetra pak.

Generalni direktor Kentkarta Veljko Vlahović istakao je da je ta kompanija, zadužena za sistem za upravljanje prevozom i automatsku naplatu karata u Beogradu, videla veliki potencijal ovog projekta nakon što je prvi reciklomat postavljen u Kragujevcu.

Kompletno rešenje, i softver i hardver, razvile su domaće kompanije. Kada ubacite ambalažu, ona se slika i putem neuronskih mreža se prepozaje koji je to tip ambalaže, objasnio je Vlahović.

On je istakao da gradjani imaju različite vrste benefita od korišćenja reciklomata kompanija Globaltel daje svojim korisnicima 10 dinara dopune pripejd kredita po ubačenoj ambalažnoj jedinici, korisnici mesečnih BusPlus ili Beogradskih kartica mogu dobiti pet dinara, a korisnici nepersonalizovanih kartica dinar po ambalažnoj jedinici.

Takodje, preko Fondacije „Novak Djoković“ i Fondacije za mlade talente grada Beograda, gradjani mogu da doniraju tri dinara po ambalažnoj jedinici u dobrotvorne svrhe.

Svi rezultati akcije postavljanja reciklomata se redovno ažuriraju i mogu se proveriti na veb-sajtu www.reciklomat.rs.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Za ambalažu sakupljenu u Beogradu građanima isplaćeno 12,8 miliona dinara

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Put u predgrađu Sidneja postaje prvi u Australiji napravljen od recikliranih čaša za kafu. Vlakna u čašama su dragoceni sastojak koji pomaže u stvaranju superiornog, trajnijeg proizvoda koji je tiši i bezbedniji nego regularni asfalt – ističu proizvođači.

Kada postoje posebni kontejneri u njihovom naselju, građani su više nego spremni da razdvajaju otpad u domaćinstvima.

Grad Novi Sad dobio je 50 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu, sa ciljem da se prikupljene količine otpada povećaju za najmanje 20%, u narednih godinu dana. Evropska prestonica kulture pridružila se na ovaj način Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, koji su se pre nje uključili u projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“.

Recikliranje je proces razgradnje, a zatim ponovnog korišćenja materijala koji bi inače bili samo bačeno đubre.

Prvo kompostno polje u Srbiji i postrojenje za tretman zelenog otpada sakupljenog sa javnih površina, koje se nalazi u okviru JKP „Gradsko zelenilo“ u Novom Sadu, pravi je primer cirkularne ekonomije, istakao je prilikom obilaska gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević.

Ako je plastika označena kao biorazgradiva, to znači da nema negativnog uticaja na životnu sredinu, zar ne? Nažalost, nije baš tako. U nastavku istražujemo istine i zablude o ovoj vrsti materijala koji se, više nego ikad, spominje i koristi u našoj svakodnevici.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета