Reciklažna zvona povećala sakupljanje staklene ambalaže za 90 odsto

Foto: freepik

Foto: freepik

Kada postoje posebni kontejneri u njihovom naselju, građani su više nego spremni da razdvajaju otpad u domaćinstvima.

Tako je postavljanje 1.400 reciklažnih zvona povećalo sakupljanje otpada od stakla za čak 90 odsto u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, koje su učestvovale u projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu.

Da je obezbeđivanje infrastrukture ključan korak, pokazalo je i istraživanje u kojem je gotovo 60 odsto građana u tri zemlje potvrdilo da ne odvajaju otpad jer nemaju uslova za to, dok samo petina ističe da nema naviku da reciklira. Ono što bi ih dodatno motivisalo, pre svega jeste veća blizina kontejnera za prikupljanje različitih vrsta otpada, kao i uvođenje podsticaja za povraćaj ambalaže, nalazi su istraživanja predstavljenog na konferenciji „Zvono te zove – recikliraj staklo’’.

Na završnoj konferenciji projekta, istaknuto je da je finansijska neodrživost uspostavljanja sistema reciklaže stakla trenutno najveća prepreka. Potrebne su fabrike za reciklažu stakla jer ne postoje ni u jednoj od tri zemlje te ovaj vredan resurs izvoze. Primarna selekcija na nivou opština je tek u povoju, a takse za odlaganje su niske ili ih nema pa je isplativije ambalažu poslati na deponiju, te je neophodno njihovo povećanje.

„Pred nama veliki izazov jer je EU kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto staklene ambalaže. Još smo daleko od ispunjenja tog ambicioznog zadatka jer se u Srbiji reciklira oko 44 odsto količina stavljenih na tržište, u Makedoniji oko 30 odsto i BiH 12 odsto. Neophodno je da na državnom i lokalnom propišemo ciljane količine za reciklažu i penale za neispunjenje, jačamo inspekcijski nadzor nad upravljanjem otpadom i učinimo odlaganje na deponije najmanje povoljnom opcijom’’, rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu’’ pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Direktorka GIZ-a u Srbiji Daniela Funke istakla je da Nemačka razvojna saradnja putem brojnih inicijativa, koje sprovodi sa privatnim i civilnim sektorom, podržava zemlje u regionu da unaprede upravljanje otpadom, podstiču razvoj cirkularne ekonomije i ekonomiju koja je klimatski neutralna kako bi dostigli ambiciozne ciljeve EU do 2030.

„Ovim projektom postavljeni su temelji za smanjenje troškova reciklaže, obrade i ponovne upotrebe staklenog otpada u regionu’’, zaključila je Funke.

Apatinska pivara podržala je projekat i nabavku kontejnera sa 150.000 evra, a generalni direktor Igor Vukašinovć zahvalio se svim partnerima i rekao da je saradnja javnog, privatnog i civilnog sektora ključna za rešavanje ključnih izazova današnjice kada je reč o zaštiti životne sredine.

Reciklažna zvona dobili su Skoplje (gradske opštine Aerodrom i Gazi Baba), Ilinden, Bitolj, Tetovo, Đevđelija i Štip, Novi Travnik, Konjic, Ilidža i Bihać, kao i Sombor, Niš, Kragujevac i Varvarin. Tokom godinu dana od postavljanja zvona, u ovim gradovima i opštinama prikupljeno je gotovo 1.300 tona stakla. Zahvaljujući projektu, ove godine reciklažna zvona stigla su i u Novi Sad i Beograd.

„Sombor i Niš su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili 450 reciklažnih zvona i ubrzo su se projektu pridružili i Kragujevac i Varvarin gde je postavljeno 120 odnosno 30 kontejnera. U tim mestima je prikupljeno 590 tona staklene ambalaže, što je doprinelo da 60 odsto manje stakla završi na deponijama, nego pre početka projekta. Novi Sad dobio je još 50 zvona, a Beograd 120’’, saopštila je direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.

Agroinfo.rs/energetskiportal

Reciklažna zvona povećala sakupljanje staklene ambalaže za 90 odsto

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Tokom 2021. godine u Republici Srbiji sektori ekonomskih delatnosti stvorili su 69,6 miliona tona otpada. Ukupno je tretirano 64,5 miliona tona otpada, pri čemu je reciklirano 16,7% više otpada u odnosu na prethodnu godinu, objavio je Republički zavod za statistiku.

Pravila vezana za boravak u prirodi nisu tu da nas ograniče i spreče da uživamo, već da nas podsete da čuvanjem prirode dajemo lični doprinos i za očuvanje planete.

Danas se u svetu obeležava Dan planete Zemlje, a ovaj put pod sloganom "Uložimo u našu planetu".

U Srbiji se na godišnjem nivou baci između 250.000 do čak 700.000 tona hrane. Podaci variraju iz razloga što se u našoj zemlji ostaci hrane ne razvrstavaju od komunalnog otpada. Sa druge strane, prema podacima, u našoj zemlji je pola miliona ljudi gladno.

Odziv velikih ugostitelja Izazovu prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane premašio je cilj, tako da je na kraju izazova sakupljeno gotovo 1.300 tona, saopšteno je danas na promociji projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, u okviru kog je realizovan izazov.

Grad Novi Sad dobio je 50 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu, sa ciljem da se prikupljene količine otpada povećaju za najmanje 20%, u narednih godinu dana. Evropska prestonica kulture pridružila se na ovaj način Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, koji su se pre nje uključili u projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета