Iako je uvreženo mišljenje da kupina nije podložna napadima bolesti i da je zato ne treba štititi od biljnih patogena, takvo uverenje je potpuno pogrešno. Kako i druge poljoprivredne kulture, tako i kupinu nažalost napadaju brojne štetočine sa kojima se proizvođači moraju boriti.

Prema svetskim istraživanjima, kupinu napada više od 60 vrsta bolesti i to najviše gljivičnih i virusnih. U našim uslovima se najčešće javlja žuta rđa (Kuehneola uredinis) o kojoj će se u nastavku teksta i govoriti. Od ostalih, kod nas se javljaju i siva plesan ili trulež (Botrytis cinerea), antraknoza (Elsinoe veneta), purpurna pegavost (Septocyta ruborum) i ljubičasta pegavost izdanaka (Didymella applanata).

Žuta rđa kupine je bolest je stabla, lista i ređe ploda kupine, a suzbijanje ove bolesti mora početi na vreme kako bi se biljke zaštitile i sačuvale. Ovaj patogen je prvo uočen na sortama kupine bez bodlji, a kasnije je zabeležen i na ostalim sortama. Takođe, trebalo bi napomenuti da je sorta kupine tornfri vrlo osetljiva na ovu bolest. Veliki problem je i to što kod nas nema registrovanih fungicida za suzbijanje većine bolesti na kupinama, osim onih na bazi iprodiona za suzbijanje sive plesni ili truleži.

Glavna posledica napada ove bolesti na stablo je prevremeni gubitak listova koje prvo požuti, a kasnije otpadne, što potom dovodi do nedovoljnog sazrevanja izdanaka. Problemi sa ovom bolešću datiraju od samog početka intenzivnog gajenja kultivisanih (pitomih) sorti kupine. Prvi simptomi ove bolesti se uočavaju na izdancima kupina već u rano proleće. Tada se na kori uočavaju blaga ispupčenja tamnoljubičaste boje. U aprilu i maju na tim mestima kora počenje da puca, a pukotine su elipsastog oblika oko pola centimetra. Na mestu pucanja se javljaju žute nakupine spora gljive. Reč je o uredosorusima s uredosporama, koje onda dalje šire zarazu na mlade izdanaka i novo lišće. Žute nakupine uredosorusa se javljaju i kasnije u toku vegetacije, te ako je bolest većeg intenziteta, mogući su palež lišća i defolijacija. Dakle, ukoliko se ne suzbije na vreme, patogen se dalje širi i stvara sve više sekundarnih infekcija.

Ova zaraza obavlja pun životni ciklus na domaćinu, tj. kupini i ako se ne ukloni na vreme, može tu i ostati, prezimiti i pokrenuti novi ciklus bolesti u toku naredne proizvodne godine. Patogen prezimljava u zaraženim izdancima ili u opalom lišću. Početkom leta prezimeli patogen počinje sa zarazom u uslovima toplog i vlažnog vremena.

Mere zaštite

Preventivne mere su orezivanje i spaljivanje obolelih izdanaka, zatim sakupljanje i zaoravanje obolelog lišća i dobra prihrana đubrivima. Veoma važno je i dodavanje mikroelemenata. Pri sadnji kupine treba obratiti pažnju na odabir otpornih sorti prema ovoj bolesti. Takođe, mogu se primeniti i blaže mere uklanjanja, što znači da se zaražena mesta uklone nožem ili nekim drugim sečivom (oguli se zaraženi deo što ranije, pre nastajanja pukotine).

Hemijska zaštita je dosta teška i preporučuje se rana primena preparata na bazi bakra. Prvo prskanje na bazi bakra treba obaviti kada krene bubrenje pupoljaka, a drugo pred cvetanje.

Takodje se mogu koristiti fungicidi na bazi aktivne materije Difenokonazola i Propikonazola, Bitertanola.

Ova bolest kupine je uporna i proizvođači se protiv nje moraju boriti svim raspoloživim sredstvima.

Agroinfo.rs

Agroinfo savet: Saznajte ko je i kako da pobedite neprijatelja vaše kupine