Кајсија (Прунус армениаца Л. или Армениаца вулгарис Л.) потиче из североисточне Кине, одакле се проширила даље у свет. Ста­бла кајсије доспевају у род након 3 - 4 године и на пажљиво одабраним теренима редовно рађају. Отпорнија је на биљне бо­лести и штеточине од већине других воћних врста па јој је заштита јефтинија.

Плодови рано сазревају (јун, јул) и на тржишту постижу високу цену. Богати су шећерима, органским киселинама, витаминима и минералним материјема. Кајсија се бере од краја јуна до краја јула. Најчешће је то ручна берба. Свежи плодови кајсије цењени су као стоно воће, а и као сировина за прераду у разноврсне прерађевине (сокове, џемове, пекмезе, ком­поте итд.). Осим тога, плодови се суше, а и прерађују у ракију изваредног квалитета.

Агроеколошки услови за гајење кајсије

Температура
Током дубоког зимског мировања, кајсија може издржати и до -25 °Ц с мањим оштећењем, док у време еколошког зимског мировања температуре од -18 °Ц могу проузроковати велике штете. Раздобље од десетак топлијих дана, након зимског мировања, може изазвати кре­тање сокова у воћки. Уследи ли нагло захлађење након тога, долази до смрзавања ћелиског сока у проводним ткивима воћке, што може бити врло штетно као и узроковати потпуно смрзавање стабла. Кајсија врло рано цвета јер јој је за цветање довољна мала сума активних температура (изнад 7 °Ц). Кајсија цвета раније од свих воћака (осим неких сората баде­ма), па често због касних пролећних мразева у цветању или након оплодње измрзну цветови или тек заметнути плодови. Најосетљивији су млади плодови јер садрже највише воде. Критична температура за њих је од 0 °Ц па до -2 °Ц што зависи од сорте и времена трајања хладноће. Цветови подно­се нешто нижу температуру од младих плодова. Температу­ре од -1,1 °Ц до -5,5 °Ц, зависно од сората и трајања хлад­ноће, могу проузроковати измрзавање цветова кајсије. Квалитетнији плодови се про­изводе у подручјима са средњом дневном температуром у јуну од 19 °Ц, а у јулу од 20 °Ц.

Вода
За кајсију се сматра да је прилично отпорна према суши, па по тој отпорности долази одмах иза бадема. Због тога је проширена у аридном и семиаридном подручју (сушнија подручја), али на дубоким земљиштима која до­бро господаре водом. Вишак влаге у земљишту неповољно утиче на кајсију, нарочито ако је калемљена на дивљу кајсију, бадем или брескву јер њихов корен теже подноси дуготрајно влажење земљишта. У јуну и јулу има највеће захтеве за водом. Најчешће се користи систем наводњавања »кап по кап« или систем мини-распрскивача.

Земљиште
За гајење кајсије погодна су дубока, добро дренирана земљишта која омогућују равномерно распростирање кореновог система у дубинском и бочном смеру. У зависности од подлоге, пожељна дубина профила је 80 - 120 цм, па и до 150 цм ако је употребљена подлога сејанац кајсије или виноградарске брескве. У погледу механичког састава, марелици најбоље одго­варају земљишта која садрже ситан и крупан песак 60 - 65 %, а праха и глине 35 - 40 %. За кајсију су најприк­ладнија слабо кисела, неутрална до слабо алкална земљишта, с најмање 2 - 3 % хумуса, 15 - 20 мг фосфора и више од 20 мг калијума на 100 г земљишта.

Избор положаја за подизање засада
Кајсија је осетљива на хладне и олујне ветрове, па јој треба бирати заштићене положаје, а и положаје на којима је град ретка појава или се уопште не појављује. Треба је узгајати у подручјима у којима није изражена промена температура (медитеранско подручје, подручја близу великих река), а у осталим подручјима само на добро одабраним локацијама које су заклоњене од севера.

Припрема земљишта за садњу кајсије
Ако су претходно узгајане дрвенасте културе, најпре је потребно искрчити и уклонити све биљне остатке с површине и из земљишта. То би требало спровести најмање две године пре подизања воћњака кајсије. Затим се приступа рав­нању, а према потреби и мелиорацији терена. На крају, земљиште треба дубоко поорати, односно риголовати. Дубина риголовања зависи о укупним својствима земљишта и ду­бини створеног непропусног слоја земљишта, а у већини случајева се она креће око 60 цм. При риголању треба обвезно спровести мелиоративно ђубрење или такозвано ђубрење на ре­зерву. Ту се најпре мисли на уношење већих количина минералних ђубрива, фосфорних и калијумових, а по могућности и органских. Риголовање тере­на треба спроводити током летњих месеци (јул, август) како би летње жеге и повремене кише помогле уситњавању, тј. бољој структури земљишта.

Избор подлога кајсије
Пре­ма начину размножавања сврставамо их у генеративне (из семена) и вегетативне подлоге (размножене укорењеним изданцима, зреле или зелене резнице). Генеративне подлоге у нас се више употребљавају, а од њих се примењују сејанци различитих врста и сората кајсије, виноградарске брескве, бадема и шљиве. Од вегетативних подлога примењују се одабрани клонови разних врста шљива и хибрида између брескве и бадема.

Избор узгојног облика
У комерцијалним воћњацима кајсија се гаји у облику правилне вазе, пирамидалне круне, у облику правилне палмете с косим гранама, у облику слободне палмете и у облику вретенастога жбуна. У новије време у развијеним воћарским земљама Европе (Итали­ја, Француска, Швајцарска) кајсија се гаји у облику слободне пал­мете. Та палмета, слично као и правилна палмета с косим гранама, са­стоји се од продужнице на којој је распоређено 8 - 10 скелетних грана првог реда које су косо усмерене у смеру реда под углом од 45° до 60° у односу према продужници. Прве скелетне гране кајсије разводе се на висину од 60 цм. По­том се сваких 35 - 50 цм, дуж продужнице, разводе примарне гране слободно лево и десно у смеру реда. Примарне гране виших етажа морају бити краће од примарних грана нижих етажа. Тиме се регулише равнотежа између вегетативног раста и родности као и најповољнијег осветљења крошње.

Време и техника садње кајсије
Садњу кајсије треба обавити у јесен да би се омогућило боље укорјењивање током јесени, зиме и пролећа, или раније у пролеће, да би се у већој мери искористила резерва зимске влаге у земљишту ради што бољег укорењавања садница кајсије. На корен се ставља слој растресите земље, коју је потребно добро угазити, као и 20 кг стајског ђубрива и 0,5 кг НПК 7:20:30, у слоју изнад корења. Сва додана ђубрива прекрију са земљом, а воћка се залије с најмање 30 литара воде. Размак садње износи 5 - 8 м између редова и 4 - 7 м у реду.

Одржавање засада
Засад кајсије се одржава као и код свих осталих воћних врста. У реду је потребно уклонити корове применом хербицида. Између редова најповољније је затравњивање површине које је потребно током вегетације косити и малчирати 6 - 8 пута.

Ђубрење
Ђубрење је различита, а обавља се додавањем КАН-а 27%, НПК ђубривима у односу 5:20:30 с 800 кг/ха и ако земљиште није довољно растресито обавезна је апликација стајског ђубрива.

Izvor: agroklub.rs

Кајсија