Šljivina osa izaziva crvljivost i opadanje zelenih plodova šljive. Postoje dve vrste, a obe su raširene svuda gde se gaji ova voćarska kultura.

Kad je ova štetočin u pitanju, štetan je larveni stadijum. Larve se ubušuju u plodnik tek zametnutog ploda i hraneći se oštećuju plod koji otpada. Javljaju se svake godine s manjim oscilacijama. U godinama sa slabim cvetanjem mogu prouzrokovati štetu i veću od 50% .

Cvetovi šljive su često meta napada šljivinih osa. Osim pčela, i ovi mali insekti doleću na cvetove šljive da se nahrane cvetnim nektarom, ali posle toga ženke šljivinih osa polažu jaja u zarez koji same naprave u cvetnoj čašici. Beličasta larva koja se ispili ulazi u zametak ploda i izjeda ga iznutra, a zatim prelazi u drugi, pa treći, pa često i u četvrti plod. Zato i opadaju „crvljivi” plodovi šljiva dok su još zeleni.

Dve su vrste šljivine ose: crna osa (Hoplocampa minuta) i žuta osa (Hoplocampa flava).

Opis

Odrasle jedinke su dužine od 4,5 do 5,5 mm sa rasponom krila od oko 12mm. Telo im je žute boje (Hoplocampa flava) i na glavi se mogu uočiti dve antene. Larve su ovalnog oblika i svetlo žute boje. Mogu da narastu i do 11mm.

Trebalo bi istaći da su rane sorte šljive (crnošljive i renklode) više podložne napadima od požegače. Neupućeni ljudi ove insekte često nazivaju „komarcima na šljivama”, što je pogrešno.

Ciklus razvoja

Šljivina osa ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve ukopana u zemlji na dubini od 5-6 cm. Odrasle jedinke se javljaju kada temperatura dostigne 10⁰C i u zavisnosti od klimatskih uslova potom se razmnožavaju. 6-12 dana nakon polaganja pojavljuju se larve. Stadijum larve traje 2-3 nedelje nakon čega se ukopava u zemlju. Na proleće se pretvaraju u lutku,a potom i u odraslu jedinku (imago).

Štetnost

Šljivina osa napada plod šljive. Odrasle jedinke se pojavljuju u proleće i nakon dopunske ishrane polenom i nektarom šljive ženke započinju sa polaganjem jaja. Jaja polažu zasebno, tako što ženka zarezuje džepić spoljašnje strane čašičnog listića u koji potom položi jaje. Larva izgriza plod i prelazi iz jednog u drugi koji potom opadaju. Jedna gusenica napadne 4-5 plodova. Na plodu se uočavaju crne tačkice, a miris je neprijatan.

Suzbijanje i mere zaštite

U stadijumu imaga se u praksi ne koriste insekticidi jer je u vreme rojenja obilna poseta pčela rascvetalim voćnjacima. U stadijumu larve, štetolina se suzbija u vreme njihovog piljenja, jer je suzbijanje tada najefikasnije. Kad je šljiva u fazi precvetavanja (kad počnu da otpadaju latice), pčele prestaju sa posećivanjem cvetova i onda bi trebalo tretirati biljke sa insekticidima na bazi fenitrotiona, deltametrina, azinfosmetila, dimetoata, malationa, hlorpirifosa i slično.

Ova sredstva mogu biti otrovna za ljude i domaće životinje pa je zato potrebno pridržavati se svih predostrožnosti pri radu. Parationski preparati ne dolaze u obzir u šljivicama gde se kreće živina i ostale domaće životinje.

Agroinfo.rs

Šljivina osa i kako se rešiti ove uporne štetočine?