I pored prolećnih vremenskih prilika u kalendarskoj zimi, domaći malinjaci trenutno su u dobrom stanju. Poljoprivredni stručnjaci, međutim, procenjuju da će toplo vreme doprineti da preživi i veliki broj bolesti i štetočina

Proizvođači maline uveliko su starovali sa sređivanjem zasada za predstojeću sezonu. Ovaj period godine je vreme za „servis” malinjaka, odnosno, njihovo dovođenje u stanje redovne rodnosti što podrazumeva đubrenje, okopavanje, freziranje, skraćivanje lastara, uklanjanje suvišnih izdanaka, vezivanje, pregled vodozahvata i sistema za navodnjavanje. Zbog prolećnih temperatura u februaru i na početku ovog meseca, u malinjacima koji se nalaze u nižim krajevima došlo je do bubrenja pupoljaka, dok u zasadima na većim nadmorskim visinama još nije krenula vegetacija.

Topla zima nepovoljna za malinu- Malinjaci u ovom periodu su u dobrom stanju. Protekla godina je bila dobra za malinare, što se tiče bolesti i štetočina, jer nije registrovana njihova masovna pojava. Međutim, ovaj zimski period sa visokim temperaturama će ostaviti određene posledice, pošto će prezimeti veliki broj bolesti i štetočina koje će izazvati velike probleme u zasadima jednorodih sorti. Celokupna ova situacija sa vremenskim prilikama od oktobra do sada dovešće ove sezone do smanjenja prinosa za nekih 20 posto od očekivanog - ocenjuje Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva.

Savet struke je da prilikom sređivanja zasada ovog voća proizvođači najpre dobro pregledaju izdanke i da odaberu zdrave koji se nisu razgranali. Ne bi trebalo da ostavljaju i veće izdanke koje je oštetila didimela, što se može videti po ispucaloj kori.

- U zavisnosti od sorte, prilikom vezanja ostavlja se četiri do šest izdanaka po metru dužnom, a najbolje je pet. Ko nije obavio đubrenje zasada stajnjakom i mineralnim đubrivima, treba to da uradi nakon vezivanja izdanaka, a zatim okopa i izfrezira malinjake. Preporučuje se da prva prihrana malinjaka bude sa azotnim đubrivima – savetuje Spasojević.

Prinos daleko manji od kalkulacijaPrinos diktira i cenu “crvenog zlata”, a predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da malinari ne prihvataju proizvođačke cene koje je izračunao Institut za voćarstvo u Čačku.

On je objasnio da je kalkulacija rađena na osnovu prinosa koji je tri do četiri puta veći od prosečnog u Srbiji, tako što je Institut do prosečnih cena došao na osnovu prosečnih prinosa od 10 do 15 tona po hektaru, “dok je prosečan prinos proizvođača malina u Srbiji daleko manji i iznosi od 3,5 do pet tona po hektaru”.

Radović je rekao da je u Srbiji bilo oko 14.000 hektara pod malinom, ali da su zbog niskih cena prošle godine mnogi zapustili malinjake, “s obzirom na to da je 90 odsto maline prodato po ceni od 190 do 200 dinara po kilogramu, a da je tek oko deset odsto prodato po ceni od 235 do 240 dinara”.

Agroinfo.rs

Toplo vreme ima loš uticaj na maline: Prinos može biti umanjen za 20 odsto